који доживи спознају . Покушаће да од човека направе примитивног бабуна који прска олтар свети крвљу невиних животиња , и који се не зна ни молити нити кога волети . За свог живота , ја , Неманиа Стефан , никада нећу дозволити веру бабунску . Нека бабуни знају да за њих овде места нема . Јер наш Гспод Исус није ни мит ни легенда , већ се родио као човек и уистину је постојао .“
Тако је говорио Неманиа . Његов печат беше Уроборус , змија која је начинила круг и ујела себе за реп . Симбол мудрости , спознаје , вечности , поновног рађања ... Непрестани циклус , све умире , и поново се рађа . А у кругу јасно пише његово право име – Неманиа . Последње три године живота провео је као монах Симеон , а замонаши се и његова жена Ана , па доби име Анастасија . Заједно са Растком обновише манастир Хиланадар и посветише га Марији .
Када је његов дух отишао , из беживотног тела потече мир . То је записао Саво - Растко , који записа и многе друге књиге . Али оне , попут свих светих , нестадоше у мраку , и чекају дан када ће их људске очи прочитати .
Родио сам се 1377 . године , од мајке Милице и оца Лазара Хребељановића . За мајчино порекло се знало , јер се није могло сакрити ко је Немањић , али очево је сакривено од ушију злонамерних записничара лажне историје .
Име једно говори пуно . Отац мог оца . Прибац .
17