СРБИЈА , 2013 . МАНАСТИР МАНАСИЈА
У раним јутарњим сатима , у двориште манастира ушао је момак “ дивовског “ раста и “ светачких “ очију . Љубазно је поздравио монахиње које су за њим гледале , коментаришући да је необичан . Његова појава као да је унела неку јаку енергију у цело окружење . Носио је ранац на раменима . Оно што је у ранцу било , донело је енергију . Филип је ту већ раније долазио , али сада је све било много узбудљивије . Пажљиво је гледао куле око себе , а посебну пажњу посветио фресци Света Тројица . Дошао је да се поклони пред моштима Стефана Лазаревића , и да измоли Господа за помоћ . Гледао је у гробницу говорећи : “ Знам Стефане , да су овде само остаци тела у којем си становао пре шест векова . Можда си поново негде рођен , а можда си остао у другом свету . Али једно знам сигурно - овде ће ме Господ чути . Одавде ће мој глас директно стићи до његовог света . Деспот ми је дао пример како истрајати . Ово је његов грал , вреднији од сваког блага . Овај владар је из срца волео свој народ . Амин .’’
Филип је кренуо у Крушевац . Чекало га је објављивање највеће историјске приче која се одиграла у Србији .
КРАЈ 156