КАКО САМ ПОСТАО ’’ ЗМАЈ “, 1408 .
Време није зацелило ране , а још једна трагедија се догодила , и нанела нову бол . Умро је Гргур . Три године живео је у Хиландару као монах Герасим . Ни његовој болести није било лека . А ни нашој патњи . Жалили смо за њим , патили због Марине жалости . Умро је 13 . марта . Поново наша фамилија на окупу , али овај пут није било утехе .
После његовог упокојења очекивао сам да Ђурађ и Лазар затраже помирење , или да се врати Вук . Према њему више нисам имао јака братска осећања као некада . Мрзео ме је , и томе је посветио своју младост . Нисам имао времена да размишљам о њему . Гледао сам напред .
Успео сам да заведем ред у Рашкој , и да омогућим народу бољи живот . Изградио сам задужбине , цркве и школе , учинио колико је у мојој моћи да се што више људи образује . На двор сам доводио најбоље уметнике , да раде у миру . Као и у другим земљама свештеници су наручивали иконе , и одводили сликаре у храмове да раде фреске , а сликари су убацивали детаље које сам ја предлагао . Дошао је ред на ’’ Змајеве “ и Манасију . Те ’’ чаробне ’’ 1408 . позваше ме на двор код Жигмунда , да би се договорили о оснивању Реда Змаја .
Краљ је те године по други пут ступио у брак , и то са петнаест година млађом , Барбаром Цељском . 135