У исто време поклонио нам Жигмунд и Голубац на Дунаву . Та јака тврђава штити нас од најезде са Дунава .
На све стране се градило , трговина и пољопривреда су се развијале , живот се променио на боље . Обилазио сам и остале градове , и све што сам видео да је остало од Турака чистио сам , да нам не смета у развоју . Наредио сам прогон свих који су остали у савезу са Турцима , а неки су и сами побегли . Донео сам законе који ће осигурати да правда процвета , и да свако бешчашће буде спречено и кажњено . Плод семена које сам посејао , видљиво је . Људи се међусобно поштују , и безакоња нема много .
У априлу 1404 . године , краљ Жигмунд хвалио се како ја , његов савезник , протерујем Турке , и да сам непобедив у походима . То чуше Бранковићи , па послаше своје да ме моле за помирење . Постигли смо споразум , јер мени је само било до мира . Али нисмо се те године братски помирили .
Септембар је на прагу , а ја сам се спремао за пут у Митилену .. Сестра ме је поносно испратила , а ја сам јој предао дужност руковођења док се не вратим .
’’ Коначно да те Јелена дочека ! Била је стрпљива и верна .“
’’ Идем још једном да је запросим . Остаћу мало дуже код њих , а онда ћемо се договорити за време
129