Деведесетих су по Источној Европи рушили Лењинове бисте, ја сам их тада користио за скулптуре. Користио сам и друге елементе. Рецимо Вермахт мантил, који су користили и Немци и Озна
и руски обавештајци. Био ми је фасцинантан дизајн тог мантила који, кад га обучеш, покрива све и људској фигури даје привид скулптуре. Кад га обучеш изгледаш као скулптура и већ си монументалан.
Без назива, 2005
Крајем деведесетих радим скулптуру са правим правцатим
тенком. Реч је о моделу Т-34 који је мање величине и тежак је неких
30 килограма. Био је направљен беспрекорно. На њега сам ставио
неку витрину која има кров, и намерно на том крову победничку
коњаничку скулптуру. Рад се зове „Ратни плен“. На средини витрине стајала је једна тегла на којој је писало спиритус и која је
заправо предратна апотекарска посуда у којој се чувао шпиритус.
Све то је требало да укаже да је главни ратни плен у томе да
украдеш дух свог противника. Ко то успе, тај је победник. Скулптура
је била комплексна и требало је да означи много ствари.
Било је и скулптура које сам радио као реакцију на понашање политичара. Рад „Кошуља“ направљен је када су код
нас почели први преноси Скупштинских заседања. Учесници расправе били су различити типови људи. Био је један из Крагујевца, мислим да је био члан СПО, који је носио лептир машну, па
га је неко прозвао као господина са попречном машном. У једном тренутку су готово сви носили беле кошуље. До тада ја никада нисам видео 200 људи у белим кошуљама. Сви су имали
беле кошуље, а једна трећина СПС-оваца је носила љубичаста
одела, јер су их добили на поклон од неке фирме из Србије. Због
тога сам урадио „Кошуљу“. Рађена је као икона, у липовом
дрвету. Иконични ореол овог предмета био ми је јако важан јер
је она представљала симбол почетка демократских промена.
Рад „Кравата“ у бронзи је такође из тог периода.
После двехиљадите?
После двехиљадите, након што сам престао да радим у
Музеју, почео сам интензивно да излажем. Био сам се ужелео
излагања и излагао сам често, тако да више ни не знам где све.
Скулптура кошта. Зато понекад продам ствари примењене
уметности. Лампе су ми највећи компромис у скулпторском
послу који могу да направим.
Каква се промена у вашем раду десила после двехиљадите?
Фабрика, 2005
90
После 2000-те не бавим се скулптуром на исти начин.
Раније ми је била важна такозвана есеј скулптура. То су скулптуре
које у позадини имају неку причу, есеј, а које сам радио из исте