Због тога су деведесете, ако изузмемо недостатка пара и немаштину, један од лепших периода у мом животу. Све што сам радио
је била додатна борба да ме сувише не дотичу спољне ствари.
Дружио сам се са разним људима и никада са толиким интензитетом као у то доба. Нисам дозвољавао да се трујем баш претерано са свим национализмима, иако кажем да сам тада први
пут постао свевстан да сам Србин и да ми је драго да сам Србин.
Ја сам у то време постао велико српски демократа. Био сам
васпитан као Југословен, као космополита. Мој отац је био комуниста, учествовао је у рату...
И ваша скулптура деведесетих је била веома ангажована?
Деведесетих је цела Србија постала један велики бувљак
тако да више нисам имао потребу да идем на отпаде. Где год да
се окренеш тада, на пијацу, улице, свуда је апсолутно био бувљак. Касније је нас неколико редовно ишло на бувљак Срка,
Папић, Ера, Нешковић, с времена на време Срба Траванов и ја.
Није било никаквих проблема између нас око предмета, јер су
сви трагали за различитим и сви су радили различито. Почели смо
1997/98. Срка је имао комби у то време, а после смо ишли Папићевим колима. Свако је куповао различито и свако је имао различиту куповну моћ. На крају би смо ишли у атеље код неког, да
се похвалимо шта је ко купио, какав је улов тог дана био. Чудно је
да нико од кустоса није приметио да сви радимо са материјалом
са бувљака. Једина која је то повезала је Данијела Пурешевић.
Интензивно сам тада размисљао о споменицкој скулптури и неко време радио нанолите. То су монолитне скулптуре
малог формата које делују монументално у својој реализацији,
али које никада у пуној величини нисам реализовао. То је можда
најконцептуалнији приступ скулптури који сам имао. Рецимо, тада сам направио модел за један споменик, подстакнут Ворхоловом реченицом да ће свако бити популаран петнаест минута.
Хтео сам да свако буде споменик петнаест минута, да свако
може да уђе у скулптуру и петнаест минута буде споменик
негде. Наравно, то никада није реализовано, а камоли излагано.
Многе скулптуре садржале су ратну тематику. Рад „Играчка пљачка“ настаје у време ратова у Хрватској и Босни. Знамо
какав је то био р