Predrag Caranovic sculptures Sep. 2014 | Page 78

знам десетак заната, то мени није био никакав проблем. Понеке јесу биле златарски рад, чак су биле и посребрене и позлаћене, да буде антисептично. Због употребне вредности. Остало ми је врло мало тих кашика. Факултет сте завршили 1980, а у Музеју сте почели да радите 1986. године. Где сте радили у том периоду? Радио сам у Академији наука и у Библиотеци града. У Академији наука сам једно две године радио као кустос. Хонорарно. Тамо су били Гордана Харашић, Сташа Живковић, Марија Цветковић... У галерији САНУ се спроводио програм Академије наука и ретко која изложба је мени била интересантна. Посебно памтим сарадњу са Николом Пантићем на изложби о Милутину Миланковићу. Друга важна изложба на којој сам радио је изложба Миће Поповића. У то време сам се дружио са њим и са Пеђом Нешковићем, јер су они делили атеље. Са Пеђом сам се од раније дружио, али Мићу нисам познавао пре Академије наука. Интересантно је како сам упознао Пеђу Нешковића. Пеђа Нешковић је имао изложбу у Салону МСУ. То је било почетком осамдесетих, непосредно по завршетку факултета. Ишао сам на изложбу са Лазаром Трифуновићем. Лаза и ја смо се често шетали, на Калемегдану или по Ташмајдану. Отишли смо заједно на Пеђину изложбу. Лаза нас упознаје „ово је Предраг Царановић ово је Предраг Нешковић. Бога ти, све што вреди у овом граду зове се Предраг“. Ту сам ја порастао једно три дужине. У Академији сам пуно научио и од Миће Поповића и од Стојана Ћелића. Доста су ме протежирали сви, чак и суздржани Младен Србиновић, а поготову строги Станојло Рајчић. После тога? Без назива, 1978 78 После тога сам радио као фотограф у галерији. Сликао сам концерте који су се одржавали понедељком и четвртком. То ми је био најлепши, најбезбрижнији период у животу. Трајао је две три године. Недавно сам нашао неколико стотина негатива са тих концерата. Предавао сам фотографије, а негативе сам задржавао. Можда направим изложбу са музичарима који су наступали у Академији наука. Ја сам тада сликао можда први концерт Стефана Миленковића, па Тасовца. Сви најзначајнији пијанисти су тада наступали. Плус читаву плејаду руских музи-