Фигура. Рад се бави откривањем једног (идеолошког, али
и естетског) модела у другом, међусобне усљовљености што се
најбоље видело на примеру хладноратовске југословенске уметности. Објаснимо. Док се идеологија промене и слободе избора
везује за индивидуалну апстрактну уметност, дотле се идеологија државне уметности тоталитаризма и немогућност избора
везује за социјалистички реализам. Наравно сви знамо да су те
две идеологије биле некако измештене у југословенскоj пракси.
Тако се апстракција у једном тренутку преокренула (Мебијусова
трака) и постала у Југославији државна уметност.
Царановић инсистира да је ‘одувек изузетно ценио соцреализам али без свести односно без соц.’ Наставља ‘ Оно што
је мене одушевљавало […] јесте пре свега висок занат.’ Наравно,
то и јесте парадокс или суштина парадокса идеологије, да се
увек ‘суштина’ јавља у виду фантазмагорије опипљивог, лако
препознатљивог, као например ‘занат’.
Застава.‘Ту заставу никако нисам могао да заборавим и
онда сам узео и направио једну себи. Међутим, ја сам у то време
већ радио монохроматске радове и ово ми је било много јако и
онда сам некако дошао на идеју да придружим и ову скулптуру
коју сам облепио новинским папиром и најзад био задовољан
њеним завршетком.’
Ц2. Политика представе
Опет лако препознатљиви примери, овог пута рекло би
се из туристичког арсенала. Склоп чини такозвана група ‘три
мудра мајмуна’ и фотографија месеца. Рад (још једном)
тематизује оксиморон и два супротстављена значења. Истражује
како значење полако исклизава, банализује, постаје потрошна
роба, окреће се у нешто друго. Да би на крају изгубио смисао.
Фотографија месеца. Да подсетимо, група мајмуна је
верује се настала из тематизовања будистичких учења и строгог
моралног убеђења да се не чини зло ни у ком облику. За
Царановићев рад можда није ни важно да се ‘оригиналне’
фигуре налазе у Јапану, на улазу у манастир као стални визуелни
подсетник на морални завет свих оних који долазе у манастир.
Ипак у свет су продрле у низу комерцијалних подухвата,
популарних филмова, серија и понајвише као туристички
сувенир брзе потрошње. Брзе потрошње где се значење осипа,
Без назива, 1981
19