или неког који је себи преко ове кошуље прибавио комбинацију
ауторитета и моћи. Шалтер, банка, општина итд. Стога ми је
било веома важно да та кошуља коју радим има иконична
својства и то је разлог да сам је направио од дрвета.’
Икона. Овај исказ даље компликује ‘откривање’ поруке,
али истовремено пружа драгоцен податак о Царановићевој
уметничкој стратегији. Семантички исклиз коришћења термина
‘иконично.’ ‘Иконично’ које је могуће тумачити бар на два начина. Семантички, где је иконично знак идентичан са референтом, као на пример у дугој миметичкој традицији, или
контекст религиозне традиције иконописа. У оба случаја овај
рељеф дезавуише исказ. Није ни идентична реплика (семантичка икона), ни религиозни предмет (слика на дрвеној подлози
у енкаустици).
Рад је пародија. Удваја одлике иконичне представе. То није двосмисленост поп – арта (критика и/ или апологетика), па чак
ни нео-попа (симулација критике или критика симулације), већ
сасвим чини се једноставно, прилика да се још једном проблематизује представа, историја. Историја која се пише на више начина.
Ц.ПОЛИТИКА
Ц1. Политика свакодневице
Кошуља, 1995
18
Рад излаже два примера, фигуру и осликану позадину у
врло специфичном систему референци. То такође није асамблаж, већ пре нека врста амбијента. Оно што се од осамдесетих
наовамо зове ‘инсталација’. Своди се на мушку фигуру у јасно
препознатљивом, соц-реалистичком стилу. У позадини је застава, такође лако препознатљива пролетерска застава са лако
препознатљивим слоганом. Застава је прекривена такође лако
препознатљивим исцурењима, идиоматским прскањима боје,
која се у историји уметности двадесетог века чита, идентификује
као амерички апстрактни експресионизам (сликара Џексона
Полока [Jackson Pollock]). Наизглед (историјски, идеолошки) супротна два уметничка стила су монтирана заједно у истом раду.
Два уметничка језика која су у једном тренутку престала то да
буду да би постали пре свега д