нутку. Такође којој се публици обраћа и шта она може да значи
српским ‘ослобођеним’ женама и посматрачима. Стога се овај
асамблаж који се састоји од пара ципела, сталка, два резача и
подлоге, поиграва са фетишизацијом Њујорка (Менхетна). Мале,
обичне фетишизације где се као ‘Nеw Yоrk City’ сувенир продају
два идентична предмета у виду (Њујоршких) солитера. Солитери-резачи за оловке упућују да то обожавање Њујорка није од
јуче. Да има своју дугу историју. Бар у Београду, где су резачи
покупљени на бувљој пијаци. Такође резачи-солитери или
солитери-резачи својим отворено фалусним обликом (што су
феминистичка читања прва уочила) даље подвлаче фетишистички статус целог кома