Б. ГРАД (Београд)
Б1. Град у комунизму.
‘Основна идеја је да два Лењина који за нијансу нису исти ни у
висини ни у положају тела, ипак јесу [две идентичне представе].
То је основна идеја и ‘Гилберт&Георгеа, онај рад у Тате [Gallery]
ако се не варам, где су они и публика и експонат. Оно пред чиме
се они налазе је једна предимензионарана кравата што је
одлика и источне и западне уметности. На западу је то био попарт на истоку соц-реализам. Само да додам, оно што је важно за
СССР [јесте] да је револуцију подигао заправо грађанин (Лењин)
који је поштовао западњачки dress code.’
Б2. Град после.
Овај рад се поиграва примерима масовних медија комуникација и тематизује градске историје и митологије свакодневнице на очекивано неочекиван начин о коме смо већ говорили.
Овај пут распоредом низа врло баналних предмета лако препознатљивих потрошних референци и историја.
Солитер. Име рада је ‘позајмљено’ од (не) чувене америчке серије (sitcom), очигледне (жестоке) пародије феминистичких идеала. У виду живота пословних жена у великом граду
(Њујорку) серија се разрачунава са свим оним идеалима које је
феминизам заговарао. Пре свега ослобођење жена од наречених стега патријархалног (пуританског) друштва. Ова америчка
серија, пре него што је стигла на српско (и светско глобално,
искључиво земаља трећег света) тржиште, ‘играла’ је на америчкој кабловској телевизији шест сезона, од 1998 до 2004. Срија
‘прати’ четири ‘типичне’ јунакиње: галеристкиња, правница, новинарка и пословна жена. По серији се њихово ‘ослобођење’
своди искључиво на ‘ослобођену’ куповну моћ. Тако јунакиње
уживају у улози савршене потрошачице без задршке. Понајвише
ципела али и особа супротног пола без разлике (и задршке такође). Све је то представљено као јако забавно, али много важније
као природно, нужно и својствено животу у великом граду.
Гилберт и Георге на
изложби споменици
великог октобра, 2004
16
Ципеле. Царановићев рад истражује како се ова серија
уопште појавила на српском тржишту у датом историјском тре-