Цилиндар и шешир. Нимало случајно, тежиште Царановићевог рада је управо тај иконични шешир по ком је овај
светски харизматичан уметник био лако препознатљив. Шешир
као белег, индекс али и метонимија (испод стакленог звона) не
само Јозефа Бојса и његове митологизирано-трансгресивне биографије, ни само такозване ’дематеријализоване’ уметности,
њеног учинка, ефекта на Београд и Београдску историју трансгресије (уметничке). Како сам Царановић објашњава « стога сам
и направио овако мали шешир као хомологан предмет а не
нешто што би упућивало на фетиш што би се готово сигурно десило да је у природној величини »