једну скулптуру. То је у то време било иновативно. Пре неколико
година Владан Радовановић је писао књигу за докторске студије
на Универзитету уметности где ме је навео као јединог уметника
који се поред њега бавио тактилном уметношћу код нас.
Тада сам баратао са разним предметима које сам нашао
или сам их направио. У почетку ми је било важно да предмети у
почетку буду тешки, хладни, топли, округли, груби, глатки. То су
појмови са којима сам ја баратао. Имао сам разне кугле, од
месинга, камена, оне су биле различите топлоте, фактуре... Тада
сам сматрао, а и сада то мислим да скулптура мора да буде тешка,
да има специфичну тежину која одговара формату и форми.
Седамдесетих година су из тога изашле многе скулптуре.
Једном приликом смо Миша Савић и ја разговарали о мојим
тактилним скулптурама и тада сам му рекао да бих желео да
направим неку врсту музичког инструмента који би био у ствари
скуп свих тих тактилних ствари које ја знам. Тада ме је позвао да
излажем на изложби „Од музике до ...“ која је била организована
у Великој галерији СКЦ-а. Тада сам први пут излагао са Рашом,
Зораном, Нешом, Лаза Пачу, Миша Савић, Милимиром Драшкићем и још неким више се и не сећам. То је већ била 1981-2.
За време рада у СКЦ-у нисте много излагали у њему?
У СКЦ-у сам излагао само једном, дан или два, када Славко није био у Београду.
Шта вам је донео факултет?
„Факултет ми је донео основно знање и могућност да
учествујем разним интересантним пројектима.
Монумент, 1972
76
СКЦ ми је помогао да почнем да размишљам о уметности, не само на други начин, него уопште. У СКЦ-у су тада
радили перформансе и друге ствари ... и плус тада је била у СКЦу изузетно јака тенденција да се нематеријализује уметност у
сваком погледу. То значи да се перформанси између осталог
управо зато и раде. Тада је било најважније да то не може нико
да прода, галериста, држава, већ уметник мора да буде тај који
је присутан да би се нешто урадило. Оно што Марина сада ради
је у ствари почетна идеја групе људи којој је она припадала. То
је била главна идеја. Тада Раша ради Единбуршку повељу. То су
идеје које су кружиле тада.