Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Seite 93

Čudesna sudbina Pati Difuse 91
su joj dopirali baš tamo gde treba. Osetila je kako se bliži kulminaciji,
zamišljajući ga dok uzdiše ispod svoje muze, kome dozvoljava da
liže znoj sa čitavog njegovog tela. I kada ga je pitao da li želi da ga
jebe, a Pedro mu odgovorio da to želi otkad ga je ugledao u noćnom
klubu, Pati Difusa je bila pred samim vrhuncem.
Ali zvuk zvona prekide je u samozadovoljenju.
Pedro se trgnuo kao iz nedosanjanog sna. U dubini lože za počasne
goste tog madridskog restorana stajao je konobar, koji se tek nazirao
u polumraku prostorije.
„Gost je stigao, gospodine“, izgovori servilnim glasom i tako neobičnim
akcentom da je zvučao poput batlera iz neke britanske serije.
Antonio je ušetao u prostoriju žustrim hodom, istim onim zbog
koga su za njim uzdisale žene širom sveta. Obučen u crno, boju koja
mu je najbolje prikrivala neravnine tela stečene s vremenom, izgledao
je upravo onako kako je Pedro najviše i voleo. Pati Difusa je odmah
primetila da mu je kosa, koja odavno već nema onaj tamni sjaj, i ovog
puta zalizana gelom. Između ostalog, Antonio je taj stil učinio večnim.
Poljubio je Pedra u obraz i hitro seo naspram njega. Pati Difusa
oseti kako joj srce sve brže kuca.
Antonio je mogao da provodi mnogo vremena sa Pedrom i da ne
progovara ništa, a da i tako sve izreknu jedan drugom. Pati Difusa ga
je posmatrala i razmišljala o tim crtama lica, koje su prelepo starile.
Ovog puta pričao je brzo, kao da žuri nekud, uglavnom o stvarima
o kojima su već razgovarali. Bez obzira na to, Pedro je želeo da priča
što duže traje. Nekoliko puta je pomenuo Oskara, kojeg su mu, već
po završetku Kanskog festivala, mnogi predviđali. Pati Difusa je
znala sve njegove ambicije, decenijama unazad. Mnoge od njih nije
uspeo da realizuje, ali jednu jeste. „Želim da budem glumac, Pedro“,
rekao je one noći. I u tome ništa nije moglo da ga zaustavi.
Pedro je posmatrao Antonija duboko naslonjen u fotelji, istim pogledom
kao i onda. Više nije slušao njegove reči. Želeo je da progovore
o onom prvom susretu, kojeg se maločas s ushićenjem prisećao.
Pati Difusa je osetila tu želju i gurala ga da to ne čini. Ta noć treba
da ostane u njegovim sećanjima takvom kakvom ju je on doživeo.
„Antonio...“, iznenadi ga Pedro i obojica ućutaše na neko vreme.
„Uspeli smo! Konačno...“