Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 40

38
Biljana Kosmogina
priglup osmeh, rekao sam mu suznih, od riganja krvavih očiju: „Ništa
od unapređenja, direktore!“ Gledao me je prezrivo, hladnokrvnim
pogledom ubice. Oblilo me stotinu znojeva. Trebalo bi stići do kupatila
po krpu, sunđere, deterdžent i oprati svu tu bljuvotinu, a bilo
je tako teeeškooo. Bio sam već odvaljen, odvaljeniji od Baneta.
A onda su se vrata spavaće sobe naglo otvorila. Kroz njih je,
frkćući i mjaučući Arni izleteo prvi, kao metak. Bane se pojavio
za njim ljut i mamuran, držeći svoje patike u rukama. „Brate, dok
sam dremnuo, ovaj skot mi je izgrizao nove tike od sto pedeset
jura! Brate, jebote, ubiću ga! Još mi je ukrao ket ketamina iz gaća!“
Jurio je Arnija po sobi ne bi li ga nalupao da ga nauči pameti. Arni
je u panici skočio pravo kod Čarlija u krilo, na crnu mambu, u koju
je snažno zario isturene kandže. Čarli bolno zajauka i odgurnu ga
ka meni. Pretrčao mi je preko glave i odjurio pod kauč. Svojom
silinom i težinom oborio me je u sopstvenu rigotinu na tepihu.
Bane je odjednom neartikulisano kriknuo: „TATA!“, a Čarli u isto
vreme: „BRANISLAVE!“ Ja sam vrisnuo: „ARNI!“ Ali bilo je
kasno za sve. „The damage is done.“ Vazduh je postao gust kao
testo. Protok vremena je stao. Buljio sam u crvene rupice od Arnijevih
pandži na crnoj mambi, iz kojih je kao fontana vrcala krv u
tankim mlazevima.
Čuo sam ključ u ulaznim vratima i već sledećeg trenutka moj
ortak Miki, vlasnik stana, ušao je u sobu, držeći flašu vina u ruci, sav
ozaren i nasmejan: „Heloouu, gde je moja maca? Zbrisao sam dan
ranije sa seminara!“ Arni je posvećeno, u slast mljackao moju bljucu
s tepiha. Nije ga ni pogledao. Da je banula interventna, bolje bih se
osećao. Ponovo mi se slošilo. Vilica mi se kočila, a telo nije htelo da
me sluša. Hteo sam da pitam Baneta : „Jesi li ti to rekao ’ketamin’?“
jer sam mislio da je MDMA, ali reči nisu izlazile, samo mi se zamutilo
pred očima i propao sam u ambis.
***
„Znaš šta si ti, dušo? Ti si jedna obična drolja. I to kakva! Pokvarena
do srži, najgora moguća prljava droljetina, kurvetina i fuksetina.
Zar ti misliš da sam ja budala i da ne znam sve tvoje smicalice? Ma,
kakav seminar, kakvi bakrači, jebô te menadžment! Pričaj ti to nekom
drugom, skote prokleti debilni! I odjebi više sa zaboravljenim punja-