Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 315

Najveća prepreka
313
njenim drugaricama, pa su one otišle iz njenog života. Kritikovao ju
je što se ne udaje, što ne nađe posao u struci, što se druži, što hoće
mačku, što sluša takvu muziku itd. Nikad kraja novim kritikama! A
gde su pohvale? Za razumevanje bolje da ne pita.
Trudila se da bude slična ocu jer je mislila da ga voli. Zajedno sa
njim se podsmevala bratu kada je napuštao studije istorije da bi se
bavio marketingom. Ako bi otac kritikovao nekoga, i ona bi podržala
njegov stav iako se nije slagala. Često bi je kasnije grizla savest, ali
nije znala kako da se nosi sa tim.
A šta bi bilo da sazna da je lezbejka? Možda je baš sada bio idealan
trenutak da prizna istinu. „Tata, ja sam lezbejka!“ Ta misao joj se
vrzma po glavi i želi da pređe preko usana.
Bojana poče: ,,Tata, ja sam… Pa, da, naravno, i ja se čudim. Meni
je delovalo da je iz fine porodice. Bože, da promeni pol? Svašta.
Dobro je da si me ti dobro vaspitao da mi takve ideje nikada ne padnu
na pamet.“
,,Bože, bože, još se čudim! Video sam je pre neki dan. Izgleda mi
kao nakaza, ni tamo ni ovamo. Da sam joj ja otac, dobila bi po turu,
samo tako bih izbio te lude ideje iz njene glave. Šta će joj onakvo
muško telo? To ni na šta ne liči. Kuda ide ovaj svet!? Neeee, moramo
da propadnemo! Ovo sve živo srlja u katastrofu!“
Kad bi tata znao koliko joj se Bojana divi! Irena, ili sada Igor, tera
po svome i ne mari za mišljenje porodice. Uspela je da ostvari san i
sada ima partnerku. A ona, Bojana, uplašena je poput srne. Želi jedno,
a pristaje na drugo. Plaši je Siniša, pogrešila je što je olako pristala
iz bojazni da ne naljuti roditelja i okolinu.
,,Eh, što nisam poput Irene!“, ne razmišljajući, kaže naglas.
,,Molim? Šta ja to čujem?“, zagrme odjedanput otac.
,,Moraš priznati, tata, da je Irena ipak hrabra“, nesigurno počne
Bojana. ,,Ipak, promeniti pol nije mala stvar. Ali da, slažem se sa
tobom. Em što je skupo, em što izaziva ogroman stres u telu. Kao
što kažeš, kuda ide ovaj ludi svet?! U propast!“
,,Ma, ide u katastrofu, dete moje”, otac nastavi da grmi od uzbuđenja.
,,Bože, hvala ti što nisam njen otac pa da trpim takve
pizdarije!“
,,Da, naravno, zato imaš mene pošto nas je Milan napustio.“