Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 251

249
Vanja Vodopija
WHERE THE SIDEWALK END
najranjivija tačka prodora je tamo gde se sve ćelije tiskaju napred
zato ih je i puštao
maskirajući ih da liče na zločine soli
Ne brini. Pravda je na našoj strani jer smo saznali sve što je neophodno
o B-u da bismo zaštitili plen u ovoj igri skrivača. Ne samo
to da je imao četiri godine kada mu je otac završio u zatvoru već i
da dobro pamti datume i da je prošle jeseni poslednji put izašao iz
kuće sa provalničkim alatom. Sada radi nešto što naizgled nikada
nije radila Pravda: rastura krek i potkazuje ljude sa kojima se vucara
unaokolo. Ne sluti da će uskoro neko da je pokrene putem na kom
se sreću i oni koji nisu poverovali glasinama. C je naš čovek, koji
će najpre da se javi B-u „iz zatvora“, predstavljajući mu se kao otac
kog je davno zaboravio, pa neće ni biti tako važno kako će zvučati
sve dok bude nastojao da ga izazove: laskaće mu, da bi mu potom
tražio novac, a svoje postupke će pravdati okolnostima koje nije
mogao da promeni. B-ov odnos prema „ocu“ će biti sve prezriviji
što ovaj bude više istrajavao u nameri da ga pridobije, baš kao
Pravda uverena da bi je dete pobrkalo i sa drvećem ako se ne bi pojavila
sa dobrotvorima. Otac neće prezati ni od uspomena koje B
nikada nije doživeo sa njim: podsetiće ga na šetnje uz nasip i na
trenutke kada je devojčici iz susedstva pokazivao pišu i trake za