Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 219

Životopis jednog španskog kralja
217
još nekako mogao da sakrije brakom, ali činjenica da je on u stvari
žena i da tako želi i da izgleda, tako da se ponaša – ma, da bude prirodan
– to je već bilo nemoguće. U to doba. Ali ni ovo nije mnogo
uznapredovalo. I ja ne mogu ni svojoj majci da kažem, nikome, do
Fernandu, da se poverim. Samo njemu, jer je ionako mrtav, mogu da
priznam da sam ja Rozalija i da želim da postanem pevačica. Sve me
sputava, pa i glas.
Na kraju, iako ostajem sam sa sobom zauvek, dok ne nađem
nekog svog, za svet postajem Pedro.