ZAŠTO I KAKO ?
Vrijeme tranzicije na Balkanu traje isuviše dugo , a svi narodi koji ţive na ovoj nakrivljenoj barci koja polako tone , traţe ruku spasenja da ih odvede ako ne naprijed , onda bar na onaj isti poĉetak sa koga krenuše unazad . Vjerujem da će i do tada proteći još mnogo mutne vode , tamni virovi će i dalje vući sebi , a mi pokušavajući da se domognemo obale spasa , biti oĉajni i ogorĉeni . Pišući pjesmu – pismo , ţeljela sam da saznam kako se ţivi u drugim dijelovima Balkana i na to moje pismo dobih mnogo odgovora . Pokazalo se da se svugdje sliĉno ţivi , a sve one razliĉitosti koje se godinama koriste za podjele meĊu narodima su , u stvari , maska za lakše obmanjivanje manjih grupa ljudi . Moje sestre po peru su to shvatile i spremno doĉekale da o tome pjevaju . Ako ne moţemo ništa da promijenimo , onda bar moţemo da govorimo , jer na ćutanje nemamo pravo . TakoĎe sam ţeljela da dokaţemo kako je poloţaj ţene isti kao i ranije i da će trebati još mnogo snage i istrajnosti da se to promijeni . Sva pisma su napisana u desetercu jer je njegova ljepota u jednostavnosti , ali i izazov za svakog ko piše zbog ograniĉenosti da se sloţe misli u toj strogo-rimovanoj formi , a da se pri tom bude i duhovito . U poĉetku nisam ni pomišljala da će ovo naše pisanje izrasti u velik Balkanski ep , ali kako se broj pisama povećavao , shvatila sam da je ovo djelo jedinstveno na ovim našim prostorima i kao takvo zasluţuje da se naĊe u knjizi . A sa tim saĉuvano od zaborava . Moje pismo je bilo samo jedan mali potoĉić koji je idući niz sivu Balkansku planinu nailazio na iste takve ţuborave potoke , pa tako zdruţeni napraviše rijeku , koja nabujala i snaţna poruši pred sobom sve brane nerazuma i izli se u ovu knjigu . Ţelim da se zahvalim svim autorkama na njihovom sjajnom doprinosu jer bez njih ova knjiga ne bi ni postojala .
Branka Vojinović Jegdić
4