U
OPTIMIST Intervju
senci Zorane Jovanović na Sajmu knjiga
ostao je i Milan Aranđelović, poznatiji kao
Neverovatni Miki koji
je predstavio svoju
prvu knjigu „Labudoliki paunovi moraju
umreti“, SF roman koji
pokazuje Srbiju 2168.
godine u kojoj svi
njeni građani žive u
glavnom gradu pod velikim kišobranom koji ih
čuva od kiselih kiša, u kome vlada Patrijarh
grada koji je nametnuo Porodični čas kad niko
ne sme da izađe napolje.
Ko su labudoliki paunovi?
Labudoliki paunovi su bića budućnosti, produkt
sinergije genetskog inženjeringa i lokalne klime
koja vlada u beogradskom Krugu dvojke. Kao
endemska vrsta oni žive u zlatnim kavezima
GMOloškog vrta „Luka Bojović“. Lepi su, pametni, samodovoljni, hrane se svojim lepim odrazima u ogledalu, tuđim ružnoćama, pevaju
labudopaunovske pesme pred suvim Klepsidrama i legu jaja sa prelepim šarama. Jedini problem je što su ta jaja šuplja. Iz njih se neće izleći
novi i drugačiji život.
Zašto moraju da umru?
Mislim da će čitaoci morati sami da otkriju tu misteriju.
Kakvu nam budućnost predviđa tvoja
knjiga?
U Srbiji vreme ne protiče linearno već u istom
trenutku postoji sadašnjost, budućnost i prošlost. Mi sada živimo istovremeno u 1389. i u
1999. i, ako je verovati premijeru, u 2017. godini
većih plata i penzija. Srbija je tačka u kojoj se
ukrštaju kvantni kosmosi. Svedoci smo da u sadašnjosti Dražini četnici u bitkama koje se nisu
odigrale pre više od 70 godina upravo pobeđuju
Treći Rajh. Zbog toga je iluzorno da uopšte pokušavam da predvidim budućnost. Taj jalov
posao ostavljam Nostradamusima, Tarabićima i
baba Vangama. Radnja mog romana, iako se nominalno odigrava 2168. godine zapravo opisuje
sadašnju Srbiju sa (pre)naglašenim društvenim
anomalijama kako bi i onima sa slabijim vidom
postalo jasno u kakvoj se zemlji svakog jutra
bude. Ako želiš znati budućnost Srbije, zamisli
1389. godinu... zauvek!
38
www.optimist.rs
Ko su članovi Kulta za ubijanje zgodnih
plavušana?
Članovi Kulta za ubijanje zgodnih plavušana,
koji se pominje u romanu, su sasvim normalni
perverznjaci predvođeni prvosveštenikom Kulta
čika Svetom.
Šta su im skrivili zgodni plavušani?
Kao što im i samo ime kaže, zgodni plavušani su
prokleto zgodini. A u svetu (buduće sadašnjosti)
u kome se cene duhovne vrednosti i unutrašnja
lepota, biti fizički lep predstavlja smrtni greh.
Pojedine kritike tvoj knjige ti zameraju
što je knjiga previše anti-SPC.
Može da deluje iznenađujuće, ali ja se u knjizi
uopšte ne bavim crkvenim organizacijama kao
takvim. One, naravno, provejavaju kroz roman,
ali samo na marginama onoga o čemu ja zapravo pišem. U romanu se, između ostalog,
bavim fenomenom potpuno nekritičkog prihvatanja svakog duhovnog ili svetovnog autoriteta
i vrednosti koji taj autoritet nameće. Bavim se
onima koji gutaju sve što im se servira sa javnog
i verskog servisa. To što su neki „konobari“ u
ovom slučaju i sveštenici SPC jeste splet najnesrećnijih istorijskih okolnosti. Nemam problem
sa SPC već sa vatrom na lomačama koju njeni fanovi pale.
Ako čitamo tvoje tweetove mogli bi da
zaključimo da je Neverovatni Miki veoma
ljut. Na koga i zašto?
Neverovatni Miki nije veoma ljut već samo
veoma „glasan“. Društvene mreže su odlično
sredstvo koje nam omogućava da na virtuelan
način dopremo do onih koje inače nikada ne bi
smo sreli. Ja se, pre svega, obraćam onima koji
su zbunjeni, uplašeni, usamljeni u svetu u kome
se osećaju kao stranci. Želim da moj glas dopre
do njih, da čuju da postoji makar još jedna
osoba, koja deli njihove stavove, mišljenja, shvatanja sveta u nadi da će to malo da ih ohrabri na
život u nekrofilskoj zemlji gde je smrt vrhunska
vrednost i smisao čovekova. Twitter je moj fenjer
kojim tražim čoveka.
Ko je goli kritičar?
Goli kritičar je jedan od mojih projekata popularisanja književnosti preko društvenih mreža.
Naime, svaku književnu kritiku koju objavim u
Bookvar magazinu ja, uz hashtegove #golikritičar i #nakedcritic, propratim sa fotografijom na
Instagramu na kojoj se nalazim potpuno go sa
knjigom čiju sam kritiku napisao.