lepše u suknjama nego u pantalonama, dok se
kod nastupa muškaraca ili ismejavaju žene (i
one koje su imitirane, ali i ženski rod u globalu,
sve upakovano u „duhovitost“) ili izvođači glorifikuju za neviđenu hrabrost za ono što se od
žena inače svakog dana očekuje, kao što je hodanje na štiklama, brijanje nogu ili šminkanje.
Naravno, ima onih poput Daniela Kajmakoskog
ili Alekse Jelića koji nemaju neki poseban problem sa ženskim ulogama i jako se korektno ka
tome odnose, kao i članova žirija poput Slađane
Milošević koji „udaraju kontru“ bigotskom
bloku, ali se svaki put tu nađe neki Knez, Nikola
Rokvić ili u najgorem slučaju svih slučajeva –
Bane Mojićević, da iskaže kako mu je jako teško
i ispod časti da bude žena na pet minuta, podržan od strane većine članova žirija na čelu sa
najzatucanijim taksistom u Srbiji i u ovoj sezoni
beskrajno dosadnim Georgijevim. Teško će
se ikada ponoviti neprofesionalnost Baneta Mojićevića u
imitaciji
Končite
Vurst u
prošloj sezoni, kada je otvorena transfobičnost
podržana od strane produkcije omogućavanjem onakvog nastupa i komentara i lejm saopštenjem kojim pravdaju takvu odluku, kao i
podrškom žirija za „doslednost svom stavu“. Ali
dobro, Mojićeviću je bilo sve dozvoljeno, pa čak
i da javno širi transfobiju, ili bolje rečeno fobiju
od skupih haljina i uredno fazonirane brade, s
obzirom da mu par nedelja pre toga Brenine srebrne sintetičke vruće pantalonice nisu bile problem. Iako takvih ispada trenutno nema, opšti
stav većine muškaraca u emisiji je da bi [H [