P
OPTIMIST Književnost
rvo izdanje Knjige na
dugme, jedino na čiji je dizajn Džinet Vinterson
mogla da utiče, otvaralo se
poput laptopa. Poglavlja
nose nazive kompjuterskih
simbola i komandi (Otvori
hard disk, Novi dokument,
Potraga, Pregled, Vidi kao
ikonu...) kako bi čitaocu dočarali utisak da zapravo čita
tekst sa računara. Prvo poglavlje je označeno simbolima muškog i ženskog hromozoma X i Y kojima autorka aludira na
činjenicu da je u magičnom svetu interneta moguće poigravanje sa polnim i rodnim karakteristikama.
Za lezbijku Džinet Vinterson rođenoj
1959. godine i udomljenoj u hraniteljskoj porodici verskih fanatika (ili predanih evangelista)
gde joj je mnogo toga bilo zabranjeno, naročito
ako je imalo veze sa seksom ili seksualnom slobodom, ideja da se u sajberprostoru poigrava sa
rodnim i polnim identitetima jeste
nešto neodoljivo privlačno. Počela je
da piše veoma rano. Već u šestoj godini, pripremajući se za posao misionara, napisala je svoje prve propovedi.
Sa šesnaest godina, nakon što se autovala, napušta hraniteljsku porodicu i,
radeći fizičke poslove, završava gimnaziju i studije književnosti na Oksfordu.
Postala je mlada zvezda britanske književnosti kada je u 25 godini
objavila autobiografski roman Pomorandže nisu jedino voće koji joj je
doneo nagradu Vitbred za najbolji prvi
roman, a potom i nagradu BAFTA za filmski scenario po istoj knjizi.
Knjiga na dugme je, ako ne računamo
knjige za decu, scenarija, stripove i dokumentarnu prozu, njen jedanaesti roman.
Knjiga na dugme objavljena je 2000.
godine dok je internet još uvek bio relativno nov
fenomen koji obećava. Ali, narator(ka) romana,
prodaje priče preko interneta za mušterije koje
su spremne da se tokom čitanja odreknu svoje
ličnosti i postanu neko drugi. Ali nudi „slobodu
da na samo jedno veče postaneš neko drugi“.
U pričama putujemo kroz prostor i vreme, od
dvora kralja Artura do Osmanlijskog carstva na
Džinet Vinterson
Knjiga na dugme
54
www.optimist.rs
piše: M. Aranđelović
vrhuncu moći, i svedočimo velikim i nesrećnim
čuvenim ljubavima poput onih između Lanselota i Ginevre, Tristana i Izolde, Paola i Frančeske... Kroz te priče prožimaju se emotivni susreti
Ali i njene ljubavi. Dok se čitalac šeta ulicama savremenog Pariza, Londona i ostrva Kapri linija
između ovih priča i realnosti polako bledi i sve
više poprima obrise dijaloga između dve ljubavnice. Tako i saznajemo detalje o njima.
Zaplet Knjige na dugme čest je u delima Džinet Vinterson: žena se zaljubljuje u
udatu ženu koja mora da bira između ljubavnice
i svog supruga. Upravo zbog toga što su zarobljene u jednom vremenu sa svim društvenim
pravilima koje im ono nameće one, kroz priče,