K
OPTIMIST Film
Kako se god okrene, marginalizovanima marginalizacija nekako ne gine. Tu i
tamo, ako ne i svako malo.
Afroamerički deo Holivuda
i filmskog i filmadžijskog
dela Amerike s punim pravom je razgnevljen ovogodišnjim, isključivo belačkim
nominacijama za Oskara, te
je bojkot, bez obzira na njegove moguće krajnje domete, sasvim na mestu. S druge strane poklonici
queer cinema zabata mogu da budu sasvim zadovoljni ovogodišnjim vrednovanjem Američke
filmske akademije, jer su zapaženo mesto na listi
dobitnika tih i dalje prestižnih nominacija zadobili autori dva krupna queer naslova iz najnovije
filmske žetve; naravno, reč je o ostvarenjima
Carol i The Danish Girl. Ali...
...nominacija, nagrada će biti i one će
proći, ono što je daleko važnije šta nam to na
planu kvaliteta i dometa u slučaju konkretnih
filmskih ostvarenja ostaje. Jer, da se ne lažemo i
samoobmanjujemo (kad već, barem u ovom trenutku, za to nema preke potrebe), teško da će
iko u doglednoj budućnosti pokušati da snimi
nove verzije dva gorepomenuta naslova i predloška. A, mimo sve pompe i podosta smokvinih
listova, dva narečena filma u značajnoj
meri predstavljaju razočaranja, i to ne
samo sagledavano u svetlu najčešće
nerezonskih očekivanja vazda sitničave
publike.
Carol je na papiru, kako to
obično i biva, predstavljala čist zicer.
Tod Hajns, prekaljeni autor i svakako
zaslužni vlasnik mesta pri samom vrhu
filmske aristokratije kada je queer film
u pitanju (i ne samo taj odeljak, naravno), uz dovoljno raskošan budžet
prihvatio se adaptacije čuvenog romana velike Patriše Hajsmit, glavne
uloge dodelivši sjajnom i obećavajućerm dvojcu – Kejt Blančet i Runi Mara.
Na sve to, film je primećen gde treba,
odjeknuo je gde, kada i u meri u kojoj je to bilo
potrebno, često je pominjan u svim odabirima
najuspelijim prekookeanskim ostvarenjima u
godini za nama... reklo bi se, čist zicer koji se sasvim zasluženo izrodio u pun pogodak, i to po
svim iole relevantnim osnovama i aršinima. Nevolja je što Carol mimo početnog ushićenja nad
samim postojanjem tog filma baš takve krštenice i takvog rodoslova na kraju puta ipak ne
Braćo filmadžije, mora li baš tako?
Carol &
The Danish Girl
50
www.optimist.rs
piše: Zoran Janković
pruža dovoljno toga suštinski važnog, i po sam
film i po priču o njegovom poreklu i nastanku.
Tod Hejns pokazuje zanatsku sigurnost, tu smislenog spora teško i da može biti, ali,
s druge strane, teško je oteti se utisku da Carol,