Foto: Aleksandar Marković
panikolau test, pesme srpske
majke je uvek lepo čuti tamo
gde se to ne očekuje, a čak i
pakleno dosadnu pesmu koja
je ovogodišnja himna nije
bilo toliko teško slušati u verziji Siniše Radina. Simpatično
odmerena doza mejnstrima
za ovakav događaj, što se za
zatvaranje baš i ne bi moglo
reći. Za gošće iz Hrvatske do
sad nisam čuo, a nakon nastupa poželeo sam da nisam
ni tad. Loša koreografija, neosmišljen performans (izuzev
izvođačice sa imenom koje
asocira na kanadski foto
model koja se bar malo potrudila da to ima nekog smisla), odsustvo kreativnosti i
bilo kakvog talenta. Epic fail.
Elem, sve je to sporedno u odnosu na filmsku
ponudu ove godine. Najveća
vrednost „Merlinke“, po mom
mišljenju, je u tome što filmovi dolaze iz različitih krajeva sveta i posetioci mogu
gledajući ih da saznaju
mnogo o društvu i kulturi
zemlje iz koje dolaze, a uz to i
steknu uvid u probleme LGBT
osoba na različitim tačkama
na planeti. To je neprocenjiva
Sajsi MC
Foto: Marko Popović
vrednost filma i ono što
cenim čak i u filmovima koji
su loši ili dosadnjikavi je to
što uvek donesu neku svoju
autentičnost. „Merlinka“ je
takav festival da je nezahvalno ulaziti u komparaciju
kroz godine, osim u tehničkom smislu, iz prostog razloga što je ograničen uticaj
organizatora na to kakvi će
filmovi biti. Bez obzira koliko selekcija bude pažljivo
izvršena, može se desiti da
kvalitet pristiglih filmova
bude daleko slabiji nego ranijih godina, što ne znači da
je festival loš. Festival je loš
ako ne donese ništa novo,
ako ne otvori nijedno novo
pitanje i ne osvetli nijednu
novu dimenziju problema
koje targetira. S obzirom na
diverzitet zemalja iz kojih
stižu filmovi ove godine i
mnoštvo različitih perspektiva iz kojih su neke teme
obrađene, kao i spektar drugih tema koje se provlače
kroz filmove - festival je u
potpunost ispunio svoj zadatak. Da li su filmovi bili lošiji ili bolji nego ranijih
godina, diskutabilno je. ProVodič kroz gej Srbiju
45