“Tačno je – ja sam biseksualan. Ipak,
ne poričem da sam tu činjenicu vrlo dobro iskoristio. Mislim da je to najbolja stvar koja mi se
desila”.
Njegova prva žena Endži rekla je kako
je njen Dejvid bio u šemi sa Mikom Džegerom.
Bouvijevo prisvajanje gej identiteta bi
uvek trebalo posmatrati kroz upozorenje koje je
on sam dao kako ne bi trebalo verovati ničemu
što je rekao.
„Moji tekstovi pesama svakako nisu
precizna slika svih mojih misli“, rekao je tokom
sedamdesetih godina.
Već 1983. on je za “Rolling Stone” porekao sve što je do tada rekao i izjavio da je bio
“klozetirani heteroseksualac”. Tom istom prilikom je kazao kako je otkrivanje njegove biseksualnosti bila „najveća greška ikada
napravljena“.
Sve ovo pokazuje da je u represivnom
društvu kakvo je britansko bilo tokom sedamdesetih godina Bouvijev cinični i (verovatno) ho-
mofobični flert sa kvir seksualnošću ostao
upamćen kao oslobađajući i stimulišući za
mnoge gej muškarce u Americi i Britaniji.
Postao je svetionik za sve koji su se
osećali zarobljeno i ograničeno jer su bili primorani da igraju strejt uloge, uloge muškaraca koji
su morali da se ponašaju u skladu sa nametnutim normama i definicijama rodne i seksualne
orijentacije.
Dok su Elton Džon i Fredi Merkjuri još
uvek bili u ormanu, a Boj Džorž i Džordž Majkl u
školi pojava Dejvida Bouvija je za LGBT populaciju bila poput zemljotresa. Ljudi su mogli da se
osećaju dobro ako su gej, trans, biseks ili neki
drugi autsajderi. Nije toliko važno što nas se kasnije odrekao.
Pokazao je kako je biti drugačiji zapravo moguće.
I zato LGBT osobe širom sveta odaju
počast Dejvidu Bouviju jer je on dokazao da biti
različit više nije značilo biti i žrtva represivnog
sistema, već trijumf nad njim.
Vodič kroz gej Srbiju
43