6. jul 2013.
Zatvarao firmu, zanatlijsku. Otvorio je 2002, s namerom da postanem kapitalista i čovek. Nisam imao tu dušu.
Obišao 18 šaltera. Iza stakla susretao dostojanstveno ozbiljne, koji znaju da čitaju i pišu. Svih 18 pripadnika javnih službi rekoše mi da se dugovanja moraju podmiriti. Takav je zakon. Pomislio na organizovanu zločinačku delatnost.
15.00
9. jul 2013.
Prodao šta sam imao prodati, podelio s Mirjanom pare. Njoj dao više. Zbog te humanosti i pustih ideala, ja sam ovako i najebao.
16.40
Lagodnost življenja je besmislena ako je samoj sebi svrha. I brige što od nje potiču.
Život kojim bih živeo je otišao, ostao mi je samo ovaj. U njemu su svi putevi dobri, možda besciljni.
23.55
11. jul 2013.
Uobraženo stvorenje je čovek i veruje da mu sve pripada. Kao onaj petao, što kukuriče u zoru uveren da sunce izlazi da bi čulo njegov kukuriku, tako i čovek, pun sebe, živi verujući da je vaskoliki svet tek zarad njegovog ćefa i uživanja stvoren. I nemoćan je u toj zaslepljenosti svojoj, sve i da hoće ne može da bude drugačiji. Duboko u sebi, svaki od nas nosi i svest o svome savršenstvu, nepokolebljivo uverenje o neophodnosti svoga prisustva na zemlji i svome značaju.
1.10
15. jul 2013.
Na uličnoj terasi kafića u Nišu, kao platežno sposoban, naručio kafu. Dva menadžera, kanda li, preduzetnika li, sa po nekoliko mobilnih telefona pred sobom, poverljivo su za stolom iza mene razgovarali o ulaganju novca koji će sam sebe oploditi.
Četvrtasti je spominjao 35 i 40 % i ljude koje treba „podmazati“, a kravatisani preporučivao nekog „stabilnog“ čoveka, „na mestu i od reči“, i uzdisao za vremenima kada se „preko noći“ od jedne pare moglo napraviti dve pa i tri.
Često su se javljali na telefone, i vrata njihovih auta, kada su ustali i stupili na pločnik, otključala su se s melodijama obećavajućeg sveta.
Dohvatio s tacne na njihovom stolu kocku ratluka. Pomislio na žene u Knjaževcu koje u trikotažama rade za pola kutije duvana na sat. Seo u voz za Beograd.
13.15
18. jul 2013.
U Šilerovoj srušiše onoliku zgradurinu i slavodobitno stadoše na put kriminalu. Zli jezici vele da su tamo bili i neki nezgodni snimci, sa ljudima u državnoj službi, što staju na put besporetku.
Deca koja rastu po ulicama u prestonom gradu bave se džeparenjem i kupaju se kad padne kiša. Verovatno im gradski oci Beograda tu zgradu u Šilerovoj i ne renoviraše u Dom, opravdano strahujući da se ne organizuju i postanu još gori.
17.00
Naši najbolji sinovi – političari i tajkuni – kupili su po zemlji Srbiji sve što se kupiti moglo. Postali su lokomotiva razvoja, zatvorivši fabrike kao neperspektivnu delatnost, bacivši sitnuriji kao isplatu po koji evro u prašinu.
Otvorili su i narodne kuhinje, humanitarno.
22.15
21. jul 2013.
00.50
25. jul 2013.
20.45