Laš Fr. H. Svensen
FILOZOFIJA MODE
Recikliranje je takođe postajalo sve brže i danas smo u situaciji kada se praktično svi stilovi preklapaju u vremenu. Temporalno rastojanje između „novog“ i recikulisane mode postajalo je sve manje, dok nije sasvim nestalo. Martin Margiela je eksplicitno raskinuo s pravilima mode, kada je ponovo iskoristio svoje ranije kreacije u novim kolekcijama i na taj način se suprotstavio zahtevu da se bude „nov“. To je, međutim, samo pokazalo da je Margiela uvideo nemogućnost potpuno „novog“ svake sezone. On je radio na toj ideji na različite načine, kao kada je 1997. Napravo „novu“ odeću od starih kolekcija – jedan komad odeće od svake od 18 kolekcija koje je proizveo – i zatim ih samo učinio „starim“ tako što ih je potopio u sredstvo za rast biljaka i poprskao baktrejama i gljivicama kvasca i buđi, pre nego što su izloženi u muzeju Museum Bojimans Beuningen u Roterdamu.
Ako je Valter Benjamin u pravu kada kaže da je moda „večni povratak novog“, teško da možemo zamisliti bilo šta više nevremensko od mode. Uprkos svemu, deluje kao da kategorija „novo“ pripada prošlosti. Pre izgleda da je pravilo večni povratak istog, a ne večni povratak novog. Kao da moda više ne sadrži nikakva iznenađenja za nas. Nove kolekcije se prikazuju štampi skoro godinu dana unapred i kreću se poznatim tragovima. Više uopšte ne deluje smisleno govoriti o „modnim ciklusima“, pošto ciklus pretpostavlja da je nešto „u modi“ pre nego što ode „iz mode“. Od ranih 1990-ih proces recikulisanja je dostigao toliku brzinu da tek ponešto stigne da izađe iz mode pre nego što je opet u modi. Rezultat je da savremenu modu karakteriše generalna istovremenost svih stilova. Sve bržim recikulisanjem, dostigli smo tačku u kojoj je moda – tako što u potpunosti realizuje svoj potencijal – poništila sopstvenu logiku.
Geopoetika, Beograd, 2005.