Laš Fr. Svensen
FILOZOFIJA STRAHA
Proći kroz bezbednosnu kontrolu na aerodromu postalo je pravo iskušenje. Čoveka može ispuniti izvesnom nostalgijom razmišljanje o onom vremenu pre svega nekoliko godina kada se moglo proći uglavnom pravo kroz kontrolu samo što bi se prethodno ispraznili džepovi i izvadili iz njih novčići i ključevi. Budući da često putujem ovamo i onamo, čak i u jednom danu, i najčešće sem jedne ili dve knjige i nešto papira u jednoj torbi drugog prtljaga i nemam. Ali uvek nosim jedan predmet koji se, sasvim jasno, smatra riskantnim: upaljač. Zato moram da ga izvadim iz džepa, stavim ga u providnu plastičnu kesicu i pošaljem odvojeno kroz rendgen pre nego što mogu da ga izvadim iz plastične kese i stavim u džep. Na dužim putovanjima gde je potrebno nositi sa sobom stvari kao što su pasta za zube, dezodorans i šampon, mora se sve što se u najširem smislu te reči može označiti kao „tekućina“, spakovati u providnu plastičnu kesu koja ne sme sadržati više od jednog litra, a nijedno pojedinačno pakovanje ne sme imati više od jednog decilitra. Ako imaš polupraznu flašu šampona koja je veća od jednog decilitra, moraš je ostaviti pre bezbednosne provere. I, naravno, nemoj ni pomisliti da poneseš bocu vina ili vode.
Strah obično dovodi do toga da težimo rastojanju između nas samih i onoga čega se bojimo. Kultura straha je dakle kultura većeg rastojanja, i ta kultura time može da potkopa poverenje koje mnogi filozofi, teolozi i naučnici koji se bave društvom smatraju jednom od najtemeljnijih odlika međuljudskih odnosa.
Laš Fr. Svensen, Filozofija straha, Beograd, Geopoetika, 2008.