Vida Ognjenović
PUTOVANJE U PUTOPIS
Osim što je sad broj stanovnika triput veći nego u vaše vreme, i što prema tome valjda ima i više kuća, ne bih rekla da se stari Hanzeatski grad mnogo promenio. Posetila sam sve ono o čemu ste pisali. Najviše sam se zadržala na ribljoj pijaci, čekajući da se pojave oni čudni ribari što na jednom ramenu nose dete, a na drugom korpu pretile, netom ulovljene ribe. Nije ih bilo. Možda sam došla kasno, kad su oni ulov već izručili na tezge nakupaca, a decu odveli u obdanište. Inače, ribe ima razne, na gomile. Škampi i losos dominiraju, ali ima i bakalara, lista, i nekih drugih velikih ribljih komada koje ne raspoznajem. Ima i jastoga, očišćenih i onako u oklopu. Neki su još živi. Pijaca vrvi od turista. Ovoga puta su to mahom nemci. Ne kupuju ribu nego neke suvenire koji se takođe prodaju.
Išla sam i u Nemačku četvrt. Sve stoji kao u doba Hanze, uređeno, ali treba naglasiti da ništa nije lakirano, ni obloženo novim fosnama, ni podolitom. Naprotiv, rekla bih da su to oni isti debeli, neuništivi drveni podovi, i potporni stubovi za stepenište, koje ste i vi videli na istom ovom mestu.
Vida Ognjenović, Putovanje u putopis, Gradska biblioteka Žarko Zrenjanin, Zrenjanin, 2004.