А ОНДА...?
НЕНАД ЖИВКОВИЋ ЛУЧ
А ОНДА...?
Сви ми мислимо да смо мудри и интелигентни; а онда дођу будале да нас опамете... Сви се ми рађамо како писци; а онда добијемо свој први рачунар. Сви ми мислимо да гора времена не могу бити; а онда нас спопадне носталгија баш за тим временима. Сви ми лечимо ране из прошлости; а онда се присећамо: „ Ех! Како је то некад било“. Сви ми мислимо да смо богати; а онда читамо петпарачке љубавне романе. Сви ми мислимо да смо школовани и интелигентни; а онда одемо на концерт кич музике. Сви ми маштамо о великим делима; а онда решавамо укрштене речи. Сви ми мислимо да смо јаки; а онда нам каменчић сломије ногу. Сви смо ми нечији; а онда нам тај неко испостави рачун. Сви смо ми прошли кроз тежак живот; а онда су нам птице покљуцале пут. Сви ми добро видимо шта нам се дешава; а онда нам неко гурне прст у око. Сви ми полетимо ка бољој будућности; а онда нас земљина тежа врати на почетак. Сви ми мислимо да смо на правом путу; а онда неко окрене путоказ. Сви ми говоримо истину; а онда наседнемо на много већу лаж од ове. Сви ми тежимо вишим циљевима; а онда циљеви постају све нижи. Сви бисмо хтели да се наједемо деликатеса; а онда нам неко донесе хлеба и масти са мало соли. Сви бисмо хтели да се провозамо луксузним аутом; а онда поред нас прође погребни аутомобил. Сви ми имамо жену свог живота; а онда нам нека друга жена пошаље захтев за пријатељство.
23