Nenad Živković | LUČ | Seite 12

Мисао # 29
Време је да се поделимо: Ја ћу теби да вратим сва писма која си ми писао, а ти мени да вратиш све сузе којима сам их заливала. Ако ти спалиш моја писма нећеш се ни огрејати, ако ја спалим твоје сузе
– смрзнућеш се.
Мисао # 30
Моја грешка је што све што радим – радим без грешке. Живот не трпи савршенство.
Мисао # 31
Да будемо искрени: Неким људима књига у руци уопште лепо не стоји. Ваљда зато и не читају? Треба ићи у корак с временом, а не глумити паметњаковића.
Мисао # 32 Свако јутро на телевизији јављају како је опасно излазити на сунце, како је сунце штетно, како га се треба чувати... Значи зато су наши стари изумрли – много су били на сунцу!!!
Мисао # 33
Људи данас мало читају; још мање разумеју то мало што прочитају... Али што умеју лепо да препричају...
Мисао # 34
Обешчастио си мајку, обешчастио си дете, обешчастио си богаља … Тражио сам молитву за тебе. И још увек је тражим...
Мисао # 35
Тражећи себе у другима – обично залутам; тражећи друге у себи – обично се зезнем... Мени је тешко угодити, још теже се са мном нагодити, а најтеже ме је