Радомир Д. Митрић
• 31
Кружно путовање
Кажу да је једном, после јутарње мантре у Храму Звезда, ученик питао Шакјамунија:“ Има ли сваки пут своју коначност?”, алудирајући на живот и смрт, велики учитељ одговорио немо, показујући руком на старца и дечака који су дошли да се помоле.
Осетивши се недостојним, ученик одбаци монашку одежду и оде из храма. Лутао је Индијом, али колико год далеко отишао чинило му се да је место с којег је пошао на пут увек пред очима.
Када је након година лутања, у ритама просјачким приспео у храм где се молио као младић, у Суњати, у истом храму, чуо одговор учитеља који је већ био негде у Бенаресу:“ Сваки пут има коначност, али свака коначност има ново полазиште”.