На путу за Хесперију
60 •
6.
Mutum est pictura poemа. Врисак ехом путује просторима. Који су оглашени, нек устану, одустану од невере у себе. У Проповедниковом сну, уснивамо се, где нема места таштини над таштинама. У Босни, у рату сам видео устрељеног анђела. Био је нем и благ, његов ум већ је путовао зефиром у хиперборејске просторе кад пољубих његов бесловесни образ. Носио сам после још дуго ту слику, док ниси изашла из аутобуса и насмејала се из времена од пре постања. Слике нас памте, док старимо. Свака бора и гôд нас боље познају од нас самих. Док пркосимо смрти, вољењем.