На путу за Хесперију
58 •
4.
Мислим на оно што ти нећу моћи дати. Везујеш моје грехове и плетеш у мреже које никад неће бити припремљене за лов. Да могу изашао бих сасвим у тебе, као Адонис у разбокорени цвет. У земљама Лотофага пребива мој ум, под луковима Алхамбре гугутка сам што нариче радост небеском плаветнилу, где Жута бледи у Девичанствену. У мојим затвореним капцима си. У врту коме су шарке моје руке. Андрогиност потпуна је клета одавно. Да бих те обухватио потпуно, заћутаћу. Дух духу путује најпре јагодицама прстију.