Радомир Д . Митрић
3 .
• 57
Крв трепери у мени као зâр невесте , као лишће тополе , у шуму нестрпљења , док ослушкујем биће како говори : треба бити стрпљив за поезију , као Инуит над рупом у леду , чекајући да се на површини воде засребри риба призвана мамцем , из таме која нема лице , ни име . С поезијом је као са женом , одагнава истински страх , утиснут у часу рођења . Ходам кроз шуму детињства , безимен и вечан као лептиров дан .