Tkanje
Od rođenja znan za tkanje . Još dok sam bila mala , baba mi je pričala kako mi je prababa satima tkala da bi preranila obitelj . Nije bila jedina u mom mistu . Sve su žene tkale za život . Većinom bi tkale torbice . Tkanje takvih torbica dugo je traja . Tkalo bi se na drvenoj spravi zvanoj stan .
Dica bi ih nosila kao školsku torbu .
Mlade bi na svadbi tu držale jabuke i bombone za dicu .
No , mlade bi imale posebnu torbicu . Bila bi s pokojim crvenim detaljon .
Znan da je to našim prababama u Cisti Velikoj i okolici puno vridilo . Drago mi je da se i u našoj školi još drži do tkanja . Ja u svojoj kući iman tkalački stan i svaki put kad ga vidin posjeti me na mukotrpan rad Ciskih žena .
Ana Vučemil , 5 . razred
Vrime moje babe
U vrime moje babe bilo je puno drugačije nego danas . Bili su drugačiji običaji i igre . Pričala mi je moja baba o tom vrimenu kad je ona bila mala . U njeno vrime radili su stolice od drveta , jer stolica nije bilo . Uzeli bi veliki brusni kamen i veće drvo . Kamenom bi obrusili drvo da bude glatko . Prababe i babe učile bi ih plest : bičve , šalove , đempere .
Zato bi uvik imali toplu robu . Još bi pleli konope , a od drugih baba gledali bi kako pletu i šiju vriće , pa bi i oni naučili . Često bi sidili kraj komina i grijali se , pričali priče , pivali gange , i druge pisme i šalili se . Čistili su kukuruz , a onu komušinu kukuruza iskoristili bi za pravljenje lutki , i pravili bi brkove od toga . Isto tako za Božić bi sidili kraj komina , pričali priče , pivali pisme i gange . Pekli bi kolače , pogače , ušćipke i druge poslastice . Igrali bi se školice , laštrika i na kamenjčiće .
Bilo je još toga , baba mi je to ukratko ispričala , a ja virujen da ima toga još . Kako li se razlikuju naša vrimena !
Gabrijela Ćubić , 6 . razred
Antonela Madunić , 7 . razred
Različak 46 .