С Т Р А Н А 4
Добар друг
Који има добра друга, не боји се очајања подељена туга упола је мања;
У деци је света клица, нова моћ се у њих крије. Бољи свет би мог’ о нићи кад би знали развити је
Змајева дечија поезија
Киша
Кишо, мати Благодати! Падај, падај, Прах утоли, Дај живота, Гори, доли.
Кишо, мати Благодати! Покваси ми Цвеће мило Не би ли јоште Лепше било.
Кишо, мати Благодати! И поток те Чека вити, Па ће боље Жуборити.
Сади дрво
Где год нађеш згодна места, ту дрво посади! А дрво је благодарно па ће да награди, наградиће изобиљем хлада, плода свог, наградиће било тебе било брата твог.
Цицуљка
Није право, секо само срчеш млеко, А сирота цица, то јој глад голица, И она би хтела тог напитка бела. Tеби даде мати, ти ћеш Цици дати, Да будете сити и Цицуљка и ти.
Ала Је Леп
Овај Свет
Ала је леп овај свет, онде поток, овде цвет, тамо њива, овде сад, ено Сунце, ево хлад! Тамо Дунав, злата пун, онде трава, овде жбун,
славуј песмом
љуља луг. Ја га слушам и мој друг.
У мраку
Срамота је разборитом ђаку Бојат се у мраку,
Бојати се вештице, вампира, Чега нема, то никог не дира.
Ал је добро пипати по мраку И застати на сваком кораку.
Није вампир што у мраку прети, Већ се може о штогод запети.
Запнеш, паднеш, крв пролијеш млаку, Зато буди опрезан у мраку.
Ђ А Ч К О С Р Ц Е