amnezijom dođe nakon petnaest minuta ponovo ga
moleći da uradi predizborni džingl, supruga tad
ljubazno zamoli zbunjenog političara da ode. On je
dasa, ali nisi ni ti za baciti, Zorane, vidiš otjerao je
dosad dvanaest pridošlica, dvanaest! Ti si se vratio.
Trener se ne ljuti, jer svakako ne plaćamo članarinu, a
Šampion mu dođe produženje njegove legende, znaš,
trener piše poeziju. Šaku je lomio na licu Bugara, Švaba
i Amera, dvadeset četiri puta, dođe kući uzme papir i
piše o tananoj ljubavi. Možeš li ti to, Zorane?
– Ne – eksirao sam Đoleta – ali mogu ovo.
Fanta se veselo nasmija.
– Smiješan si, Zoka, to je dobro, to trebe vole.
– Hajdemo. Ja častim povratnika.
– Ramiza, evo tri i po.
Ramiza otpozdravi zlatnom dvojkom, a mene pogleda
u stranačkom čudu.
Fanta mahnu stisnutom pesnicom, startova žuti yugo i
otpiri u pravcu centra.
Ja sam se vraćao na Starčevicu u Rajka Bosnića 42, na
vrhu brda, lijevo nakon groblja, uvijek se iznova divim
sebi kad se popnem do stana. Kad dobijem lovu od
Ceca priče kupujem yugo, suptilnije boje od Fantinog,
ali ga kupujem.
U stanu dočeka hladnoća, radijatori su loše branili
utvrdu dok me nije bilo, plašio sam se novembra,
snijeg je tu, nikad nisam bio bez Lorejn kad snijeg
pada.
50