Kao mladi arhitekta Antonio Gaudi je voleo lepo i skupo da se oblači. Kupovao je odeću na prestižnim mestima. Jedino je obuvao“ polovne” cipele. Nove su mu bile neudobne, pa ih je davao bratu da ih“ razgazi”. U kasnijim godinama se povlači i posvećuje radu.
Završetak Sagrade postaje skoro opsesija pa počinje i da spava na gradilištu. U jednom periodu je direktno tražio priloge od imućnijih Barselonjana za izgradnju crkve. Potpuno zanemaruje svoj izgled i zadovoljava samo najosnovnije potrebe.
Kada je povređen u saobraćajnoj nesreći( udario ga je tramvaj), niko nije hteo da ga preveze u bolnicu jer je izgledao kao beskućnik. Ipak su ga odvezli u bolnicu za siromašne gde je kasnije utvrđen njegov identitet.
Gaudiju je ponuđeno da ga prebace na lečenje u renomiranu zdravstvenu ustanovu, što je on odbio. Umro je od posledica te saobraćajne nesreće, nekoliko dana nakon što se dogodila. Sahranjen je u krupti“ njegove” crkve. Često se navodi da su vlasti Barselone ukinule tramvajski saobraćaj nakon toga. On je kasnije obnovljen.
Njegoševa 56, Beograd, 011 40