Kelamu'l Šifa' br.9 - Proljeće, 1427./2006. | Page 6

fÉ{uxà „Ako se slu{amo, zajedno smo“ SA [EJH HAFIZ ZILKOM @OLJA Imati priliku i biti u sohbetu sa velikim Allahovim robovima, velika je po~ast, zato i nije d`aiz prekidati tok rije~i, koji nas je vodio u neka druga, mudra vremena, o kojima smo slu{ali i bilje`ili ... Prvi susret sa {ejh hafizom s Pale`a! ^etrdeset {este godine, kad je do{’o iz Rogatice. Bio je u Sarajevu k’o muhad`ir i kad se rat zavr{io, zakon je do{’o da svak’ mora i}i na svoj toprak, na svoj temelj. On je na nagovor mog ro|aka do{’o na Pale`, jednu godinu, drugu, tre}u i onda sam ja sjeo pred njega. Prvo sam bio ciglarski radnik, ali mi nije nafaka u tome bila. On je mene begenis’o jo{ dok sam u mektebu bio i on se dogovorio sa mojim babom, tako sam ja krenuo u~iti to, taj hifz, iako nisam ni znao {ta je. Trajalo je to tri godine. U ono doba je samo po jedan ~lan iz porodice mog’o ostati ku}i, a da drugi rade. Trebalo je i moju ku}u poraditi i u amid`inoj ku}i, a i u {ejh hafizovoj jer nije bilo mu{ke djece, pa posijati,... I tako je hifz i{’o do pedesete. Tri godine i dva mjeseca. Drugog augusta 1951. je bila hafiska dova na Pale`u, imao sam dvadeset godina. Poslije dove za dva mjeseca sam oti{’o u vojsku. Vojsku sam slu`io dvadeset i jedan mjesec i kad sam se vratio, onda me je opet {ejh hafiz ef. prihvatio. Medrese nisu radile u to vrijeme, a kod njega sam u~io predmet po predmet. Kad sam zavr{io onda sam polag’o imamski ispit i tada sam mogao imamiti. Zaposlio sam se i prvom d`ematu, Du- 6 ^xÄtÅâËÄ [IFA’ hre kod Kiseljaka, ostao sam dvije godine. Odatle u Prokosu, Visoko, ostao sam 14 godina. Onda u Gra~anicu, Uvori}e i bio sve do 1971., a 1984. se penzionis’o. ako se slu{amo - zajedno smo. Bio ti uza me, rame uz rame, a da me ne slu{a{ nismo zajedno. To mi je sve rekao da me odgovori od mog nauma da budemo zajedno. Pristupanje {ejhu i prvi vird! O tesav vufu! Ja sam prvo dobio izun od {ejh hafiza Leme{a, kad sam do{’o iz vojske. Im’o sam prvo jedan uvod, kra}i vird a poslije kada je {ejh Leme{ preselio, {ejh hafiz mi je dao dodatno u~enje. Tada se vi{e i{lo redom ruhi (ruhanijetom). Prilikom jednog na{eg susreta, {ejh hafiz je stavio sebi zeleni tad`, a meni je dao svoju ahmediju..... Njemu je bilo juna{tvo pri}i jer mor’o si ostaviti sve za sobom. Velika je stvar imati {ejha, ~ovjeka koji }e, maltene, odgovarati za te. Ja sam jedno vrijeme jako `alio {to sam morao oti}i od njega, toliko da su mi suze i{le na o~i, primiti se d`emata je bila velika odgovornost. Ja ga onda jednog dana pitam {ta misli da napustim slu`bu i sve ostalo i da budem s njim, a on mi je rekao da je poslije oslobo|enja toliko kadija i hafiza napustilo slu`be i oti{lo u preduze}a, razi{lo se po tu|im jaslama, po kancelarijama, pa ko }e sada d`emate paziti. I ka`e mi, bio ti na istoku, a ja na zapadu ili obrnuto, Hifz i tesav vuf je i{lo jedno s drugim. Kad je {ejh hafiz Mustafa ef. Muji} do{ao, on je znao za tesavuf i o zikru, samo {to nije bio uklju~en. Tada{nja Rogatica to nije imala. Po{to je hafiz Leme{, rahmetulahi alejhi, bio o`enjen s Pale`a, on bi dolazio povremeno na Pale` pa bi ostani nekad po hef tu. A onda mevludi zaredaju nekad po pet, {est, sedam u hef ti. Jedan po danu, jedan po no}i. I znam za had`i Muharema Trebu da je znao sedam no}i uzastopno dolaziti u Pale` iz Visokog, a to je dva i po sahata hoda i poslije mevluda vra}ati se ku}i i sutradan na posao. Tada su se upoznali {ejh hafiz Muharem ef. Leme{ i {ejh hafiz. Jednostavno mu je rekao: „Ono {to sam ja, sada si ti!“ Onda je rekao ne{to interesantno, misle Pale`ani da je on do{ao {to su oni fini i bogati, a oni ne znaju da je on do{ao ljudskom dovom i Allahovom voljom. I malo po malo tako mu je hilafet pre{ao sa {ejh Leme{a i to jo{ za `ivota {ejh Leme{a.