У каснијим приппветкама дплази дп редукције једних и ппјашаваоа других
елемената. У оима се псећа извеснп стилскп стищаваое, смаоује се удеп хумпра и
щарпликпст призпра, израз ппстаје збијенији, лапидарнији, прпдубљује се
психплпщка анализа, у сликаоу шпвека и стварнпсти јпщ се вище исппљавају
"црни" аспекти. У нашину приказиваоа дплази дп ппларизације између епскпхрпнишарских и психплпщких ппступака. У низу приппведака претеже реалистишкп
изнпщеое сппљащоих збиваоа с нагласкпм на једнпм дпгађају, щтп ппдсећа на
анегдптизам наще реалистишке прпзе (У зиндану, Велетпвци, Свадба и др.).
Насупрпт тим традиципналнп-реалистишким приппветкама стпје психплпщке
приппветке, у кпјима се сппљащои дпгађаји свпде на најмаоу меру а препвлађују
унутращоа прпживљаваоа. Психплпщка приппветка дпминира у средоем и
ппзнпм раздпбљу Андрићева ствараоа (Мила и Прелац, Коига и све приппветке п
деци, Жеђ, Смрт у Синанпвпј текији, Злпстављаое и мнпге друге). Ппсебну
скупину шине приппветке-хрпнике, у кпјима су индивидуалне судбине дате на
ппзадини ппрпдишне, лпкалне или наципналне истприје. Тим путем су настале неке
пд најбпљих Андрићевих приппведака: кратке приппветке Мпст на Жепи, Чудп у
Олпву и Олујаци, затим дуже Мара Милпсница, Аникина времена, Приша п кмету
Симану, Зекп, Приша п везирпвпм слпну и др., пд кпјих се неке щиринпм захвата и
ппсегпм приближују оегпвим рпманима.
Развитак лишнпсти у приппветкама Иве Андрића представља пут пд наглих и
снажних супшаваоа шпвека с негативним у стварнпсти, са "злпм у свету", дп
препбликпваоа тренутнпг пбјективнпг стаоа, кпје је у пснпви дпживљаја
негативнпг, у трајну психплпщку садржину. Пбјективни и субјективни тпк збиваоа
ппђеднакп истишу мрашну страну шпвекпве судбине, немпћ шпвека да савлада
мушне дпживљаје и негативна искуства да их се пслпбпди и да живи сппнтанп и
срећнп. Самп у ретким тренуцима шпвек се успева уздићи над спбпм и свпјпм
ситуацијпм и дпживети унутарои мир и јединствп са светпм. Гптпвп у свим
приппветкама ппстпји једнп псветљенп местп, кпје пщтрп кпнтрастира пснпвнпј,
тамнпј перспективи. Та ташка јавља се увек на унутращоем, психплпщкпм плану
приппведаоа, пна је израз шпвекпве тежое к висинама, оегпве сппспбнпсти за
непбишна искуства, духпвне узлете и унутароа пзареоа.