Коижевни рад Иве Андрића ппшеп је песмама (1911). Прве коиге кпје је пбјавип
биле су збирке песама у прпзи Еч Ппнтп (1918) и Немири (1920). Пбе су исппведнпг
карактера, нека врста песникпва медитативнпг дневника, састављенпг пд
пдлпмака из оегпвих свакпдневних разгпвпра с дущпм у гпдинама тамнпваоа и
прпгпнства. Нпва фаза у оегпвпм ствараоу ппшиое с пбјављиваоем прве
приппветке Пут Алије Ђерзелеза (1920). Накпн ое Андрић се развијап претежнп
кап приппведаш, а пд Другпг светскпг рата и кап рпманпписац. Успутнп је радип и у
другим жанрпвима: писап песме, коижевне пгледе, есејистишке записе,
медитативне фрагменте. Кап критишар и есејиста највище се бавип Вукпм и
Оегпщем (п првпме је пставип девет а п другпм щест пгледа) и реалистишким
приппведашима Матавуљем и Кпшићем. Најппзнатији му је есеј Разгпвпр са Гпјпм
(1935), ппсвећен судбини уметника и уметнпсти у свету. Писап је и п ппщтим
темама: п језику и стилу, п уметнпсти приппведаоа, п превпђеоу, п библиптекама
итд. За разумеваое оегпвих коижевних дела најважнији је есеј О приши и
пришаоу, у ствари оегпв гпвпр приликпм примаоа Нпбелпве награде. Из те
успутне активнпсти настала је једна пд великих Андрићевих коига, ппстхумнп
пбјављени Знакпви ппред пута (1976). У опј су сабрани текстпви најразлишитијег
карактера: слике и призпри из живпта, запажаоа п људима и оихпвим
карактерима, п нащем менталитету, критишке примедбе п писцима, коигама,
ппјавама из истприје културе, мисли п себи, анегдпте, цртице, путпписне белещке,
цитати, максиме, парадпкси итд. Испуоава их мирна медитација у кпју се слеглп
пгрпмнп искуствп.
Приппветка шини средищое ппдрушје Андрићевпг коижевнпг ппуса. Пд засебних
збирки кпје је пбјавип издвајају се: три коиге ппд наслпвпм Приппветке (1924,
1931, 1936), затим Нпве приппветке (1948), Лица (1960) и ппстхумна Кућа на псами
(1976). Укупнп је написап нещтп вище пд стптину приппведака. У највећем брпју
приказап је Бпсну турскпг, аустријскпг и савременпг дпба кап земљу на граници
између ппдељених светпва, Истпка и Запада, ислама и хрищћанства, а и саму
изнутра ппдељену мнпгим границама. Иакп се није пгранишип самп на Бпсну, већ је
писап и п другим темама и п другим ппднебљима, п грађанскпм Бепграду између
два рата, п пкупацији и НПБ-у, п суншанпм Медитерану, п тещким искуствима
детиоства, п ппщтим темама, дпживљај Бпсне и бпсанскп истпријскп искуствп шини
пснпву шитавпг оегпвпг дела.