Četiri kilometara dugačka šljunkovita plaža, modro more, dve suvenirnice i ograničen broj taverni.
Mesto nema poštu, ni banku, čak ni prodavnicu krzna ili bilo koje garderobe, ali su dva supermarketa, mesara i pijaca, sa tek ulovljenom ribom i sveže ubranim smokvama i maslinama, sasvim dovoljne za pravo letovanje. U Pefkiju čovek sve vreme ima utisak da jevreme jednostavno stalo.
U malobrojnim pekarama prave onaj davno zaboravljeni hleb sa „ devet kora“, vredne domaćice redovno u plehovima donose meso sa krompirom da se baš tu ispeče njihov porodični ručak, iz kamioneta vas, koji polako kruži gradom, preko razglasa obaveštavaju o prodaji svojih proizvoda, a stare Grkinje ne propuštaju da se uveče zaslade lukumadesima( krofnice ili priganice) prelivenim medom. Jednom rečju krećući se kroz Pefki čovek pomisli da je u nekoj vrsti vremeplova.
Nema velikih hotelskih kompleksa, skutera, skijanja na vodi, mogućnosti da se iznajmi motor, samo porodične kuće i apartmani koji ne prelaze dva sprata, obavezni korzo ako vam je do dugih šetnji pored mora, neverovatan mir i ništa više. auto kampova.
Iako većina dolazi u špicu sezone, u julu i avgustu, Kasandra je najprijatnija u septembru kad je plitko more najtoplije, a većina turista je već otišla kući.
Ovo je idealno mesto za one koji vape za pravim odmorom, jer Grci, iliti Atinjani, ne idu na plažu pre deset sati ujutru, a posle ponoći grad utone u neku čudnu tišinu koju povremeno prekine primereni zvuk zrikavaca.
Ostrvo je bogato borovim šumama, pa je razumljivo što se smola, koja se ovde skuplja sa drveća, kasnije koristi kao neophodan sastojak čuvenog grčkog vina, recina. Osim nepreglednih maslinjaka i smokava, Grci su na ostrvu poslednjih dvadesetak godina počeli da uzgajaju i pistaće,