11
Rođenje Spasitelja našeg Isusa Hrista - Božić
Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era, i od tog dana hrišćanski narodi, a
i ostali svet, počinju brojati godine.
Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena ustanovljen je veliki praznik Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor za sve praznike hrišćanske, jer da
nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja.
Božić se od početka nije praznovao istog dana, već je tek u četvrtom veku, u vreme cara
Arkadija, uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i da se praznuje 25.
decembra, po Julijanskom kalendaru (7. januara, po novom, Gregorijanskom). Toga istog
dana Rimljani su imali praznik koji se zvao "Dies natalis Solis invicti", dan slavljenja sunca
koje se neprestano vraća ka letu i obnavlja, pa je praznovanje Božića određeno u taj dan
da bi se potisnuo ovaj paganski praznik.
Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. novembra do 6.
januara uveče. Bozicni post nije tako strog kao uskršnji.
Na ikoni se Hristovo rođenje predstavlja ovako: pećina i u njoj jasle; presveta Bogorodica
sa Josifom i mladim Isusom. Pastiri se klanjaju, a sjajna zvezda svojom svetlošću osvetljava novorođenog Hrista. Na visini lete anđeli.
O Božiću ljudi se, umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa "Hristos se rodi" i
"Vaistinu se rodi".
Ni jedan praznik nema više narodnih običaja nego Božić, koji se održavaju i dan danas.
Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje,
mešenje česnice, pečenje pečenice i položajnik.
Misli se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio
deljan od drveta. Primivši hrišćanstvo, u oči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog
starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako
Badnje veče, a badnjak na jednom kraju namažu medom, koji deca ližu, da bi time
pokazali kako im je badnjak sladak i drag.
Crkva je badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju
ljubavlju, iskrenošću i slogom, a