GM Business & Lifestyle br. 96 | Page 9

reči, praznih na­da pre­po­zna­tih u tu­
đim ge­sto­vi­ma, ne­muš­tim obe­ća­nji­
ma in­tu­i­ra­nim u ono­me što je osta­lo
ne­iz­go­vo­re­no.
Kat­ka­da se ta­kva ko­mu­ni­ka­ci­ja pre­
tvo­r i u kon­f likt, bu­d u­ć i da oso­b e
usme­re­ne na se­be naj­češ­će po­greš­
no tu­ma­če po­na­ša­nje ili re­či sa­go­vor­
ni­ka. Ta­kve oso­be mo­gu mi­sli­ti da su
iz­lo­že­ne ne­koj vr­sti skri­ve­nog na­pa­da
na se­be; mo­gu da se ose­ća­ju su­per­i­
or­no, po­seb­no uko­li­ko raz­go­va­ra­ju sa
pod­re­đe­nim; ili pak mo­gu da ve­ru­ju,
da ma šta ra­di­le, svet mo­ra da se vr­
ti oko njih.
Ka­ko god bi­lo, pra­vi li­der ne me­
nja svo­je po­na­ša­nje ni sta­vo­ve u za­vi­
sno­sti od to­ga da li raz­go­va­ra sa oso­
bom od se­be vi­šom ili ni­žom po ran­
gu, već ume­sto to­ga ras­po­la­že jed­
nom od naj­mu­dri­jih i naj­ce­nje­ni­jih

oso­bi­na do­br­og ko­mu­ni­ka­to­ra, a to
je str­plje­nje. Jer bez str­plje­nja go­to­
vo je ne­mo­gu­će iz­be­ći zam­ku fo­ku­si­
ra­nja na de­ta­lje ume­sto na sa­mu ide­
ju po­ru­ke.
Pra­vi li­der ne pa­da na spo­ljaš­nje
okol­no­sti u ko­ji­ma se od­vi­ja po­slov­
ni sa­sta­nak. On ne da­je ni pet pa­ra za
luk­suz ko­jim je ure­đe­na ne­či­ja kan­ce­
la­ri­ja, još ma­nje je fa­sci­ni­ran du­gim
no­ga­ma se­kre­ta­ri­ce, ko­je bi tre­ba­lo
da mu za­o­ku­pe pa­žnju, i sma­tra ne­
uč­ti­vim pri­ma­nje te­le­fon­skih po­zi­va
u to­ku sa­stan­ka. Ume­sto sve­ga to­ga,
pra­vi li­der iš­če­ku­je ide­ju, ma ko da ju
je izr­kao, i u ma ka­kvim okol­no­sti­ma,
pom­no slu­ša svo­je sa­go­vor­ni­ke i tru­
di se da im kroz pa­žnju ko­ju im uka­
zu­je is­ka­že poš­to­va­nje.
On ta­ko­đe do­bro zna da im­puls
za sla­njem ko­ri­snih ili upo­tre­blji­vih

infor­ma­ci­ja ni­je au­to­mat­ski, pa će na
sa­sta­nak do­ći iz­vr­sno pri­pre­mljen,
na­o­ru­žan po­da­ci­ma, i flek­si­bi­lan za
gra­đe­nje ko­mu­ni­ka­tiv­ne stra­te­gi­je na
li­cu me­sta. Ume­sto pre­puš­ta­nju pra­
znim pri­ča­ma, pre­pri­ča­va­nju vi­ce­va
ili ogo­va­ra­nju kon­ku­ren­ci­je, uve­ren
da je vre­me dra­go­ce­no bla­go, pra­
vi li­der će se ru­ko­vo­di­ti uve­re­njem
da usta kat­ka­da do­bro slu­že za za­dr­
ža­va­nje mi­sli, pa će svo­je op­ser­va­ci­
je i ko­men­ta­re ili za­dr­ža­ti za se­be ili
od­lo­ži­ti za ne­ku dru­gu, ma­nje “vru­
ću” si­tu­a­ci­ju.
Ko­nač­no, pra­vi li­der zna da je u bi­
zni­su, kao i u sve­mu, stres loš sa­ve­
znik. Za­to će na sa­sta­nak do­ći od­
mo­ran, opuš­ten i re­lak­si­ran, sve­stan
da su to je­di­ni po­treb­ni uslo­vi za us­
peš­nu, kva­li­tet­nu kre­a­tiv­nu ko­mu­ni­
ka­ci­ju.