Predrag Milićević
www.pedya.rs
P
odatak, sam za sebe, ne nosi
nikakvu informaciju, dok se
ne stavi u neki kontekst, dok
se ne definiše njegov odnos sa nekim
drugim podacima. Na primer, većini
ljudi ništa ne znači podatak da mu
je holesterol 5. Da li je to dobro ili
loše? A šta ako je 4? Ili ako je 7?
Međutim, ako znate da je normalan
nivo holesterola do 5,2, mnoge stvari
postaju jasnije.
Pri tom, i u fazi prikupljanja podataka
i u fazi kreiranja informacija treba imati
u vidu razlog zbog koga se to radi, jer
od istih podataka, različitom obradom,
mogu se dobiti različite, manje ili više
relevantne informacije. Podatak je kao
ruda gvožđa – od nje se svašta dâ
napraviti. Pitanje je samo šta vam je cilj.
Ako vam je cilj da nešto pojedete, može
se npr. napraviti viljuška, koja je najčešće
vrlo koristan „alat za unos hrane”. Ali ne
i ako želite da pojedete supu. U tom slu-
čaju kašika je pravi izbor. Adekvatnom
obradom, imajući u vidu (što preciznije
definisan) krajnji cilj, dobićete adekvatan
alat. Za jelo ili odlučivanje.
Postoji jedna oblast marketinga
koja se zove istraživanje. U funkciji
marketinga se može istraživati dosta
toga – tržište, aktuelni i potencijalni
korisnici, percepcija vlastitih proizvoda
i usluga, komunikacioni i distribucioni
kanali, konkurencija… Ali, uvek treba
imati u vidu da je istraživanje proces
prikupljanja i analize podataka i nji-
hovo transformisanje u informacije
koje poseduju svoju vrednost. Ništa
manje od toga.