tekst. Dobro došli na put u srednji
vek! Reperi nose kapuljače u stilu
inkvizicije (dok imaju najnovije slu-
šalice na ušima), Veliki brat menja
velikog inkvizitora, a kvazi-naučnici
nam otvaraju nove horizonte tvrdnjom
da živimo na ploči. Nabildovani mo-
mci daju novo značanje pojmu „snaga
argumenata“, a svako lepo ponašanje
se shvata kao znak slabosti. Veseli
kabrioleti i devojačke marame koje
se vijore i kažu „vidi me, vidi me“,
zamenjuju džipovi sa zatamnjenim
staklima i porukom „ne gledaj me
ni slučajno“. I da ne lamentiramo
mnogo nad prošlim vremenima, to
neće promeniti situaciju i samo će
nam ostati veći izazov prilagođavanju
vremenu u kom živimo.
Svako u svom svetu
U celokupnoj situaciji jasno je da
se sistem vrednosti menja. Promena
sistema vrednosti vodi promeni
ponašanja. Većina normalnih ljudi
popušta pod svakodnevnim prisitkom
i pravi neki svoj mikrokosmos. U
skladu sa svojim trenutnim finansijama
uživaju u pripadnosti nekoj grupaciji.
Ljubitelji putovanja će ići na Havaje ili
u Pržogrnce, a ljubitelji oldtajmera će
vozili Jaguar D-type iz 1955. ili fiću iz
1969. Vaš kolega po pasiji može biti
iz Italije, Kanade ili Brazila. Možete
tražiti đuntu sa sitnim nutom kao u
„Nacionalnoj klasi“ ili opisivati neko
mesto gde ste bili i shvatili da je tu za
vas energetski pupak sveta. Želja ljudi
za pripadanjem i samoostvarenjem
postaje sve jača, posebno kako se
diže nivo opšteg životnog standarda.
Priznaćemo da današnji čovek osre-
dnjeg imovnog stanja živi bolje nego
važan monarh pre nekoliko vekova.
Nešto zbog napretka nauke i tehnike
(npr. auto ili mikrotalasna pećnica),
nešto zbog izobilja izbora (npr. do-
stupna raznovrsna ishrana iz svih
krajeva sveta), nešto zbog napretka
medicine, a nešto i zbog informisanja
o šansama koje imamo. Nekada se za
težak rad podrazumevao rad u šumi,
a danas je to rad na snimanju novog
spota. S obzirom da svako relativno
lako može stići do nivoa primanja koji
obezbeđuje puko preživljavanje, uz
malo šansi da drastično napreduje
toliko da promeni ekonomski sloj
u kome se nalazi („kapitalističke
kaste“) i veru da je stvoren za nešto
bolje i da mu „baš to pripada“ (vrlo
često čujemo tu formulaciju koja
ne znači baš puno), dobijamo masu
ljudi koja živi u svom svetu, često i
virtuelnom. To je očigledno u vezi sa
tim da svako želi da promeni svet,
bez želje da promeni sebe. Lakše je
naći okruženje koje odgovara našem
sistemu vrendosti, nego prilagoditi
sebe promeni. U zapadnim zemljama
se sve više potencira posebnost
pojedinca, dok zemlje kao što su
Kina ekonomski gaze napred dajući
prednost timskom radu. Zapadni svet
gleda kratkoročnu korist prodajući
pojedincu sve što prija samo telu:
bogatstvo (često veštačkih) ukusa i
divna jela začinjena emulgatorima,
pilule da svarimo i omanje kamenje
i baršunasto meki toalet papir da
zaokružimo doživljaj. I sve nam treba
sada i da deluje odmah!
Savremeni mađioničari
Kada se osvrnemo na sve navedeno,
u uvodu zadat domaći zadatak za
sve one koji treba da nađu prave
ljude, motivišu ih, podrže ih kada je
potrebno i povedu ih do izvanrednih
dostignuća, ima mamutsku dimenziju.
U vremenu kada se zahteva kre-
ativna destrukcija kao imperativ,
previše je sličnih kompanija sa sli-
čnom ponudom poslova, sličnim
kvalitetom i cenama i sličnim idejama.
Da li je naš zadatak da napravimo
zadovoljstvo zaposlenih (kupca) ili
uspeh zaposlenih (kupca)? Da li smo
dovoljno sposobni da uradimo bilo
šta od ovoga? I na dugi rok? Često
se zaboravlja da pravi lideri prave
nešto što traje. Možda je poslednjih
godina pojam lidera potrošen stalnim
prozivanjem, ili je čak precenjen,
možda su očekivanja preterana, jer
ta osoba sve više treba da liči na ma-
đioničara koji će iz svog šešira va-
diti nova poslovna rešenja umesto
zečeva. Praviti razliku između zone
zadovoljstva i razočaranja za prave
lidere nije više dovoljno, potrebna je
zona inspiracije i entuzijazma.
xxx