GM Business & Lifestyle #122 GM 122 PDF - Page 16

i verujem da ih 90% nas čuva negde na cloudu. Ili ima mobilni servis gde se čuvaju fotografije. Isto tako je i u poslovnom svetu. Količina sadržaja koja se generiše od mejlova, poruka, virtuelnih sastanaka, konferencijskih veza... neverovatno raste, i ukoliko se taj „kreativni haos“ ne dovede u red, ljudi neće biti efikasni u svom radu. Ja smatram da su tehnologije nužna potreba da bi se iz takvog kreativnog haosa izašlo na pravi način. Naravno da Oracle poseduje tehnologije. Mi smo uveliko ušli u cloud. Postoji niz novih tehnologija koje obogaćuju cloud. Oracle značajno investira u machine learning, u veštačku inteligenciju, u augmented reality. Generalno pokušava da nešto što je do juče bilo science fiction, ili što je bilo rezervisano ili za privatni sektor korisnika ili za gledanje filmova i igranje igrica, ubaci u poslovni svet. To često zbunjuje korisnike, pa se javljaju razni strahovi – šta će se desiti sa čovekom, da li će se izgubiti fokus na čoveka, da li ćemo se probuditi u nekom Matrixu. Međutim, moje lično mišljenje je da ljudi ne treba da imaju bilo kakve strahove, jer to sve proizvodi čovek. I te alate, i artificial inteligence, i machine learning kreirao je čovek. Tako da svesnost koja postoji na nivou bića ide iz čoveka; čovek je jedino kreativno biće. Mašina, niti softver, nema tu vrstu svesnosti. Ona ima samo neograničen broj manipulativnih radnji koje može da uradi. Za razliku od čoveka koji je ograničen u tom smislu, mašina može da ima milion informacija u trenutku. Sad shvatite upotrebnu vrednost soft- vera i mašina, a to je da nama olakšaju život i rad. Naravno, ljudi se uplaše, ako sve postane autonomno, automatizovano, a evo sad Oracle najavljuje autonomnu bazu podataka, self-healing bazu, self- patching bazu, sposobnu da uradi sve, xxx šta će oni kao database administratori. Pa, znanja i kreativnost koje ima čovek ne treba svesti na self-healing i self- patching. Normalno je da se takva vrsta alata upotrebi upravo za tu namenu, a da čovek i dalje dominira u svemu onom što je potrebno da bi sistem bolje funkcionisao, da bi bio u boljoj vezi sa ostalim sistemima, da bi se pronašla neka bolja poslovna logika. I tako će uvek biti. Tako da odgovor na pitanje da li smo spremni za tu disrapciju i za taj neki „kreativni haos“ je da svi moramo da budemo, nema da li ho- ćemo ili nećemo. A Oracle je uveliko spreman i siguran sam da možemo da odgovorimo svim izazovima. „Javni cloud kod korisnika“, zvuči zaista zanimljivo. Recite nam nešto više o tome i zašto je ovo rešenje prihvatljivije za javni sektor. Zvuči krajnje zanimljivo s obzirom da javni cloud nije tako popularan u javnom sektoru. Često nas pitaju kako smo uspeli da napravimo sporazum sa javnim sektorom, zbog toga što su ovde podaci ključni, i kako smo uspeli da ih stavimo u public cloud. Pitanje se zapravo svodi na privatnost podataka i zaštitu privatnosti podataka. Moram da kažem da javni servis kakvim ga Oracle pruža danas ima dva modela. Jedan je klasičan javni servis, gde postoje serveri u okviru data centara koji su postavljeni širom sveta, i postoji isti takav servis, zove se javni servis, ali kod krajnjeg korisnika. To nije privatni cloud. Ne treba ih mešati, jer privatnim cloudom upravljate vi, u vašem data centru. Ora- cle ima tu mogućnost da svoj javni servis „spusti“ u data centar korisnika, zato što poizvodimo sopstveni hardver. Istu tu uslugu koju bi korisnik pokrenuo sa javnog clouda, recimo iz data centra iz Nemačke, a spuštao bi se u Srbiju, mi spuštamo u lokalne data centre. To je i dalje Oracleov cloud, mi puštamo servis, ali podaci ostaju u lokalu. I to je ogroman benefit. Znači, vi koristite sve pogodnosti clouda, a zapravo ne strahujete za privatnost. Sad, ljudi često mešaju temu pri- vatnosti podataka, tj. privacy, sa secu- rityjem. Nijedna ozbiljna vendorska kuća koja se bavi cloud tehnologijom ne sme da dovede security pod znak pitanja. Što je negde i logično. Da li ste čuli da je nekad Oracleov sistem ili Oracleov data centar pao? Nije. Nije ni nekog drugog vendora. Tako da se sigurnost ne dovodi u pitanje. Ali ono što jeste pitanje je gde se taj podatak nalazi, ko ima pravo da mu pristupa, da li se nalazi u okviru granica zemlje. To su teme koje su bolne za naše klijente, posebno u javnom sektoru. Oni obično postavljaju pitanje gde će se podatak nalaziti, navodeći da ne smeju da hostuju podatke izvan granica zemlje. Iako to možda nije baš do kraja tačno kada čitate sve regulative i legislative, mi moramo da ispoštujemo volju korisnika. I zato je ovaj hibridni cloud, opet kažem – ne privatni cloud, idealno rešenje. Oracle ga pruža i spušta ga u data centar korisnika, a jedini vla- snik podataka je krajnji korisnik. Oracle ne može da pristupi podatku. Put digitalizacije se značajno razlikuje od puta kojim su prolazile kompanije kada su uvodile ERP sisteme. U čemu se u osnovi ogleda ta razlika? ERP je neophodan softver za sva- ku kompaniju, bilo da se radi o knji- govodstvu ili o strukturalnom pla- niranju u okviru firme, bez obzira čime se firma bavila. ERP i satelitska rešenja oko ERP-a su okosnica svake firme. Međutim, izazov sa kojim se susreću firme jeste neverovatna količina sadržaja