gradova (do 2050. godine preko 60%
svetske populacije živeće u urbanim
oblastima) i biće stariji (do 2050. skoro
četvrtina ljudi koji tada budu živeli
imaće preko šezdeset godina u svim
svetskim regionima, izuzev Afrike).
Bolje odlučivanje
Društva 5.0 potrebno je sagledati
formativne trendove koji mu daju
kontekst. Tu je na prvom mestu
činjenica da je svet sada mobilan.
Istraživanja kazuju da će pet milijardi
ljudi imati mobilni telefon do 2019.
godine. Takođe, ljudi su opsednuti
društvenim mrežama (prosečan
globalni korisnik potroši 135 minuta
dnevno na društvene medije), i
povezaniji su nego ikad pre (do 2020.
na Zemlji će postojati 17,6 milijardi
povezanih uređaja). Osim toga,
predviđa se da će ljudi biti stanovnici
No, medalja ima i drugu stranu.
Prema mišljenju Martine Koederitz,
povezanost pokrenuta tehnologijom
podrazumeva bolje donošenje odluka.
Hiper-povezano društvo može do-
nositi pouzdanije vitalne odluke. Ono
uključuje i automobile koji se sami
parkiraju i savetuju nas, frižidere koji
ukazuju na hranu koja je najsvežija,
satove koji nam pokazuju koliko smo
hidrirani, fabričke mašine koje osećaju
varijacije u okruženju i nadgledaju pro-
mene u svojim performansama...
U ovoj eri interneta stvari (Internet of
Thinks – IoT), sve je povezano, sve ima
senzor, sve proizvodi podatke. „No IoT
sam malo vredi. To su samo podaci.
Nedostaje kontekst i značenje. On
treba da bude inteligentniji”, podseća
se na ključnu činjenicu u tekstu.
Upravo tu je mesto gde veštačka inte-
ligencija (artificial intelligence – AI)
pravi razliku. „AI pomaže da se podaci
transformišu u uvide. AI pomaže da
se podaci transformišu u odluke”, kaže
autorka.
Ovde se ne radi o tome da se čove-
čanstvo zamenjuje mašinama, poput neke
distopijske noćne more. „Sa povezanim
mašinama možemo zajednički donositi
bolje odluke nego da pokušavamo
odlučiti o stvarima sa izolovanim, odvo-
jenim uređajima”, ističe ona.
Oblast gde mašine
ne mogu da pomognu
Međutim, ovaj sledeći nivo efikasnosti
neće biti postignut ako ljudi ne preosmisle
to kako se organizujemo i radimo – kao
nacije, organizacije, zajednice i šire. To
je na nama. Tehnologija ne može voditi
pregnuće.
Zato, zaključuje Martina Koederitz,
moramo da erodiramo tradicionalne
ideje nas protiv njih, jer - radi se o
zajedničkom naporu u kom se naše
društvo udružuje na više načina, tran-
sformišući se u „mi” društvo.
xxx