do donosilaca odluka , što dovodi do osećanja nezadovoljstva , jer ideje budu uzaludne . Takvo nezadovoljstvo može da naškodi moralu i kreativnosti zaposlenih .
Po njemu , CEO je taj koji mora da stvori i neguje kulturu koja stimuliše inovacije . On je odgovoran “ za procvat i uspostavljanje jasnog procesa , gde ideje mogu da budu ponuđene nadređenima i nastavljene ”, a “ zaposleni žele da vide da ih je neko čuo , čak iako ideje nisu usvojene . Oni hoće da znaju da je kultura u kojoj rade ona koja rađa inovacije , a ne da ih guši ”.
Zamka opuštanja
Preduzeća uglavnom postanu samozadovoljna , budući da je njihov uspeh zasnovan na jučerašnjem radu . Kada ostanete u silosima “ šta je rađeno pre ”, postanete slabo pripremljeni za obavljanje posla potrebnog za budući uspeh , upozorava Vilijams i ukazuje na činjenicu da je novim generacijama talenata očajnički potrebno da pomognu kompaniji u njenom budućem strateškom uspehu . Zato savetuje CEO-e da saslušaju njihove ideje , postave parametre i pošalju ih im da bi oni razvijali svoje razmišljanje . “ Neka oni pokrenu nove poslovne ideje i razviju biznis plan da pokažu kako planiraju uspeh ”, kaže .
Na primer , valja razmisliti o tome kako je organizacija strukturirana . Možda je strukturirana za ono što se radilo u prošlosti , obavljanje jučerašnjeg rada , a u nekim slučajevima sa ljudima uloženim u stari način obavljanja posla . Zato Vilijams sugeriše CEO-ima da budu spremni da malo reorganizuju stvari – koristeći input zaposlenih – kako bi povećali produktivnost zaposlenih i inovacije , jer “ učenje obavljanja posla sutrašnjice je esencijalno za dugoročni uspeh ”.
Pozitivni primeri
Ko nastoji da vidi da li je ulaganje u inovacije uspešna strategija , ne treba da gleda dalje od kompanija kakve su Apple , Amazon ili Google , smatra ovaj iskusni lider i zaključuje da je održavanje inovacija i novih poslovnih modela od strane ljudi koji su na čelu preduzeća ključno da bi kompanija bila uspešna . xxx